SIJAMSKI BORAC
Ratoborni lepotani
Davne 1893. godine u Evropu je iz Singapura uvezena jedna predivna vrsta ribe koju danas poznajemo pod nazivom Sijamski borac. Ljubitelji prirode tog vremena bili su oduševljeni izgledom peraja i bojama tih riba. Krvavocrvena, ljubičasta, smaragdnozelena ili kobaltnoplava boja tih riba i danas ne ostavlja ravnodušnim akvariste širom sveta...
Piše Petar Đorđević, akvarista / Foto P. Đorđević
Ova riba se u Sijamu gajila u posebnim akvarijumima i koristila za priređivanje atraktivnih borbi mužjaka. Pri razdraženosti mužjaci šire peraja, intenzitet boje se pojačava, a škržne poklopce nakostreše i isturaju napred u vidu štita.
lako je ta riba u suštini miroljubiva, u odnosu na druge vrste netrpeljivost između mužjaka "boraca" je jedinstvena pojava u prirodi.
Sijamski borac (Betta splendens) je slatkovodna riba iz porodice guramija. Najpoznatija je i najraširenija riba iz roda Betta, a koje vode poreklo iz sporotekućih i stajaćih voda jugoistočne Azije. Među akvaristima je veoma popularna zbog intenzivnih boja i širokih mužjakovih peraja.
U prirodi Sijamski borci pokazuju izrazite boje tela i peraja uglavnom kada su razdraženi. Ipak, odgajivači su uspeli, pažljivim odabirom i ukrštanjem, da te boje i sačuvaju. Boja tela i peraja tih riba ide od krvavocrvene, ljubičaste, plave, tirkizne, zelene, bledoroze, pa do bela i ređe tamnosive.
Mužjakova peraja su duža od ženkinih i intenzivnije su boje. Odgajivači su uspeli da razviju te boje i kod ženki, ali one nikada ne razvijaju duga i široka peraja kao mužjaci.
Bette su, kao i sve lavirintke, uz škržni aparat, razvile i jedan karakteristični nadškržni organ - lavirint. On je smešten u dupljama gornjih ždrelnih kostiju i svojom zadnjom stranom naleže na prednji deo ribljeg mehura, koji takođe služi za disanje.
Razvoj tog organa uslovio je nedostatak dovoljno kiseonika u vodama iz kojeg potiču dvodihalice kao i sušni meseci kada su te ribe provodile svoj život više u blatu nego u vodi. Naime, tada su one, u blatu, u borbi za goli opstanak, isturale usta ka površini kako bi uzele neophodan kiseonik iz vazduha. Tako je ostalo i danas; ove ribe u akvarijumu, i pored sasvim dovoljne količina kiseonika u vodi, i dalje ga traže iz vazduha, Upravo zato, u intervalima od nekoliko minuta, one plivaju ka površini vode i "gutaju" kiseonik.
Sijamski borci, kako im i ime govori, vrlo su temperamentne i netrpeljive ribe. U Tajlandu, njihovoj postojbini, često su priređivane borbe tih riba (kao nekada kod nas borbe petlova).
U prirodi se one ne bore do smrti pa se poraženi mužjak povlači. Međutim, u akvarijumu, poraženi mužjak nema gde da se sakrije, pa tako onaj jači svako njegovo novo pojavljivanje shvata kao provokaciju. Nije retkost da se takav okršaj završi i smrću slabijeg.
Ženke su obično manje agresivne ali ni njihove borbene nisu izuzetak. Sijamski borci će agresivno reagovati i na svoj odraz u ogledalu, šireći peraja i škrge, kada znaju da udaraju u staklo.
Ove ribe su mesojedi koji svoj plen vrebaju na površini vode. U prirodi se hrane životinjskim planktonom, larvama komaraca i drugim insektima. U akvarijumu prihvataju sušenu, smrznutu i živu hranu u vidu sitno iseckanih kišnih glista, dafnija i račića. "Borci" koji se hrane raznovrsnom živom hranom imaju lepše i intenzivnije boje, a izgrižena peraja im brže zaceljuju. Prosečan životni vek te ribe je tri godine, ali to zavisi i od toga kako se hrane.
Ribe koje mogu zajedno da žive sa "borcima" su one koje nemaju duga peraja (kao što su gupi), budući da će one u njima videti svoju "konkurenciju". Nije poželjno držati ih ni sa ribama koje vole da grickaju duga peraja (kao što su tetrazone).
U istom akvarijumu je nemoguće držati dva mužjaka, osim ako nisu fizički razdvojeni pregradnim staklom. Ženke je moguće držati u istom akvarijumu. Međutim, mužjak zna da bude nasrtljiv i prema ženki pa joj je potrebno omogućiti zaklon kako je mužjak ne bi ubio. Zato, ako želimo da imamo mužjaka i ženke zajedno, poželjan odnos je 1:4 u korist ženki.
Razmnožavanje Sijamskih boraca slično je kao i kod ostalih dvodihalica. Osnovni preduslov je uparenost mužjaka i ženke, bez koje je ženka verovatno osuđena na smrt pa joj zato moramo omogućiti mesta za skrivanje koja će joj dobro poslužiti kao zaklon od mužjaka po završetku mresta.
On će početi sa gradnjom penastog gnezda na površini vode. U toj fazi mresta od pomoći su mu plutajuće biljke koje održavaju stabilnost gnezda. Zbog gnezda površina vode mora biti potpuno mirna, pa je za takve akvarijume najbolje koristiti sunđeraste filtere.
Pošto je gnezdo gotovo, polno zrela ženka će doći ispod njega. Mužjak je tada obuhvata svojim dugačkim perajima i par počinje drhtati. U tom položaju ženka izbacuje ikru koju mužjak odmah oplođuje.
Ikra tada lagano pada na dno akvarijuma koje bi trebalo, za ovu svrhu, da bude čisto. Mužjak je zatim nežno sakuplja ustima i ubacuje u napravljeno gnezdo, a iz usta dodaje još pene kako bi ikra ostala zatvorena u njemu. Ovaj se postupak ponavlja desetak puta kada je mrest završen. Odmah po završetku mresta ženka se mora premestiti u drugi akvarijum, jer bi je, zbog njene sklonosti da jede ikru, mužjak mogao ubiti.
Mužjak tada preuzima brigu o ikri; njegov zadatak je da pokupi ikru koja ispadne i vrati je u gnijezdo koje, s vremena na vreme, popravlja i nadograđuje. Inkubacija ikre traje oko 36 sati. Tri do četiri dana posle izleganja mladi proplivaju i mužjakova briga za njih tada se završava. Kako proplivalim mladuncima gnezdo više nije potrebno, a mužjak ga više ne održava, ono će se polako raspadati.
Većina mužjaka neće jesti svoje potomstvo pošto ih napusti, ali je mlade bolje izvaditi iz istog akvarijuma budući da mužjaci za vreme brige o mladima gladuju.
Kako mlađ u tom periodu još uvek diše samo na škrge, potrebno im je raspršivačem obezbediti više kiseonika u vodi.
Posle osamostaljivanja mladi "borci" počinju da se hrane infuzorijima i rotatorijama, a posle pet do sedam dana hrane se najsitnijim oblicima planktona (Copepodi, poznati kao "prašina" i Cladoceri). Pogodna je i tek izležena, ali dobro isprana, mlađ artemije (morskog račića).
Kritičan period života za ove mlade ribe je onaj koji nastupa mesec dana posle izleganja. Naime, mlade ribe tada počinju da formiraju lavirint, pa temperatura vazduha mora da bude približno jednaka temperaturi vode, kako mlađ ne bi uginula udišući hladan vazduh.
Akvarijumski uslovi
Sijamski borci ne zahtevaju veliki akvarijum s obzirom na to da su i u prirodi opstajali u malim vodama. Za normalan život potrebno im je oko 20 litara vode srednje tvrdoće, temperature od 24 do 26°C. Zbog njihove potrebe za kiseonikom iz vazduha visina akvarijuma ne bi trebalo da prelazi 15 cm. Akvarijum za njih treba da ima poklopac jer Sijamki borac zna i da iskoči iz njega. Inače, ove ribe se odlično osećaju u gusto zasađenim akvarijuma, pošto vole da se skrivaju u vodenom bilju.
Natura Online (15.8.2009)