Retke i nepriznate rese: okinavski pas
• Okinavski pas je nepriznata i retka rasa psa poreklom iz Japana, tačnije sa ostrva Okinava. Spada u grupu primitivnih lovačkih pasa dalekog severa - tipa špic i zato predstavlja svojevrstan biološki relikt jer, kao pas dalekog severa, naseljava ostrvo Okinavu i okolna manja ostrva u Pacifiku, u suptropskom pojasu Azije…
Piše Aleksandar Arsić *
Japanski arhipelag je oduvek predstavljao misteriju čak i za narode kontinentalne Azije, a posebno Evropljane. Zemlja specifične kulture, u kojoj žive ljudi, za koje mnogi u šali govore da „kao da nisu sa ove planete“. Kao i mnoge druge specifične vrste životinja i biljaka, ostrva Japana dom su i okinavskom psu.
Okinavski pas je životinja srednje telesne građe, grudni koš im je dubok i srednje širok. Noge su visoke, stubaste i snažne, leđa su ravna i takođe snažna, rep je uzdignut i povijen preko leđa. Lobanja je gruba i robusna, izduženih vilica i podignutih ušiju. Celo telo životinje je čvrsto, snažno i skladno.
Dlaka je gusta i delimično oštra, bez sloja podlake koja je najčešće tigraste boje; tzv. podloga može biti crvenkaste, crne ili bele boje. Javljaju se i jednobojne forme ove rase: potpuno crna, čisto bela, crvenkasta, kao i sezam boja, boja slonovače ili boja jetre - džigerice. Visina oba pola iznosi oko 46-50 centimetara.
Rasa je izuzetno retka. Pored Okinave i okolnih ostrvaca ne može se više nigde pronaći u svetu. Okinavski pas je prava retkost čak i na tzv. „Japanskim domovinskim ostrvima“ (Japanese home islands).
Okinavskog psa ne priznaje nijedan značajan kinološki savez u svetu ali je rasa, ipak, zaštićena kao nacionalno blago Japana, ne štiti ga Nihon ken hozonkai – Japansko društvo za zaštitu i očuvanje autohtonih rasa pasa, već je rasa zaštićena od strane Riukju inu hozonkai (Ryukyu inu hozonkai) - Okinavsko društvo za zaštitu i očuvanje autohtonih rasa pasa. Okinavski pas se još naziva i tora inu (što znači „tigrasti pas“), riukju inu ili riukju ken (stanovnici Okinave svoj dom nazivaju „Riukju“).
Okinavski pas poseduje jednu telesnu karakteristiku koja bi mnoge posmatrače mogla prevariti, navevši ih da pomisle kako se radi o određenoj degenerativnoj promeni ali, kao što rekosmo, izgled vara. Reč je o šestom prstu. Naime, biolozi su došli do zaključka da je ova pojava, kod ovih pasa, nastala, tačnije zadržala se, iz praktičnih razloga. Ovaj „šesti prst“ okinavskom psu pomaže u penjanju po drveću.
Okinavski pas se tradicionalno uzgajao kao lovački i pas čuvar, te je osposobljen za lov na sve vrste divljači. Međutim, u lovu na sitnu divljač, ovaj „šesti prst“ mu je dobro došao. Takođe, valja imati u vidu da je ostrvo Okinava, uostalom kao i ceo Japan, deo „vatrenog pojasa Pacifika“, trusnog područja koje potresaju česti zemljotresi i cunamiji… pa su, prilikom potapanja nekog dela ostrva, ovi psi spas mogli da potraže i na drvetu.
Pored ispomoći u lovu i čuvanju domova, okinavski psi se koriste i kao tzv. „terapijski psi“ što je, uopšteno govoreći, namena pasa novijeg datuma.
Zbog svoje odanosti i poslušnosti, ali i miroljubivog temperamenta, mogu ih uzgajati osobe koje boluju od depresije. Ovi psi su pogodni da budu i vodiči slepih osoba ali i kao pomoćnici osobama koje pate od bilo kog drugog hendikepa.
Poslednjih decenija, Japanska obalska straža ih koristi kao pse spasioce i pse tragače.
Okinavski pas je rasa velikog potencijala, kako biološkog, tako i radnog. Za sada je još uvek nepriznata i veoma retka ali možda će se u bliskoj budućnosti taj trend promeniti.
* Aleksandar Arsić, autor ovog teksta, vodi i uređuje svoja dva sajta: www.neobicniljubimci.rs i www.severna-postaja.rs
….
Natura Online (19.5.2023)