Porez na pse?
• Nedavna izjava generalnog sekretara Kinološkog saveza Srbije, Mahmuda Al Dagistanija, da bi se, uvođenjem poreza na pse, stvari oko sve češćih napada pasa na ljude znatno popravile, u najmanju ruku je nasmejala mnoge ali i razljutila - brojne vlasnike pasa...
Piše Dušan Marinović, urednik Nature Online
Uvođenjem poreza (ili takse) na pse, koji je u Beogradu bio uveden pre nekih 12 godina, koliko je poznato, ništa se nije rešilo. Novcem, koji bi se na taj način prikupio, smatralo se tada, otvorila bi se nova prihvatilišta (azili) za napuštene pse i lutalice, čime bi se smanjila i opasnost od njihovog napada na nedužene prolaznike. Međutim, gradska taksa tada, očigledno, nije zaživela jer, jednostavno, narod nije želeo da plaća, kako se tada to govorilo, taj "bahati harač na kućne ljubimce".
Podsetimo: pre 12 godina, u Beogradu su tog "pasjeg i mačjeg poreza" bili oslobođeni samo vlasnici guštera, zmija, vodozemaca, pauka i ptica… jer nadležni nisu imali nikakvu evidenciju o njihovim vlasnicima. Međutim, prema tvrdnjama mnogih ogorčenih vlasnika pasa, i sada bi uvođenje tog "harača" dovelo do toga da bi napuštenih pasa i mačaka bilo još više na našim ulicama "jer narod nema para da plaća porez za njihovo držanje".
O kakvom prihodu bi se radilo, govori izjava za "Kurir", iz aprila 2010, Maje Andrijašević, šefice Odseka za dobrobit životinja pri Upravi za veterinu Ministarstva poljoprivrede, da "u Srbiji, trenutno, svog vlasnika ima 708.000 pasa i 36.000 mačaka". Tada je grad Beograd uveo porez na kućne ljubimce i to po 500 dinara godišnje za sterilisane pse i mačke i dvostruko više za nesterilisane.
Kakva je danas situacija sa ukupnim brojem vlasničkih pasa i mačaka u Srbiji nije poznato ali se zna da je Kinološki savez Srbije, samo 2021, izdao gotovo 62.000 novih rodovnika za pse oštenjene te godine.
- Ja neću ni dinara da im dam! Jer, niko meni nije platio što sam sa ulice spasao tri psa. Imam malu platu i bukvalno delim svaku paru sa njima. Kada mi bilo ko zatraži pare, tražiću da mi plate za dosadašnju brigu o psima koji, da su službe u Beogradu radile dobro, nisu ni smeli da se nađu na ulici - kaže jedan od vlasnika pasa i dodaje da će cela Srbija da oseti "beogradski kučeći porez" jer će veliki broj kučkara potrpati životinje u kola i pustiti ih negde van grada.
Gde je rešenje ovog hroničnog problema?
Pre svega, vlasnici pasa, da bi uopšte mogli da drže pse, moraju da prođu i za sebe i svog ljubimca tzv. kurs socijalizacije. Kao drugo, svi psi moraju da budu obavezno čipovani i vakcinisani i kao treće, Kinološki savez Srbije (KSS) koji je, inače, vrlo bogata organizacija, trebalo bi da finansira sve sterilizacije i kastracije pasa sa ulice ali i onih čiji vlasnici ne žele da se bave odgojem. Otvaranjem novih azila za pse, a što bi trebalo da finansiraju i lokalne zajednice i KSS, a gde bi se i vršile sterilizacije i kastriranja, pomogli bi da na ilicama imamo sve manje ne samo agresivnih već i napuštenih pasa, s druge strane.
Istovremeno, komunalna pa i redovna policija morala bi mnogo efikasnije i strožije da kažnjava nesavesne vlasnike pasa koji, mimo postojećih pozitivnih propisa, pogotovu u urbanim sredinama, drže svoje pse bez povodnika i brnjice. Iskustva razvijenih zemalja govore da su samo visokim novčanim kaznama uspeli da, u velikoj meri, reše ove probleme i da je diciplina vlasnika, tim povodom, dovedena poprilično u red. Jer, neodgovorno vlasništvo je i danas glavni uzrok mnogih napada pasa te o tom problemu treba povesti više računa nego do sada.
Dakle, država i institucije trebalo bi, konačno, da počnu da rade svoj posao ali bi i sami vlasnici pasa morali da povedu više računa o svojim ljubimcima. Uvođenjem besplatne starilizacije ljubimaca problem bi, definitivno, počeo da se rešava mnogo efikasnije (i na dužu stazu) pa se za te potrebe - mora naći novac.
Na taj način, osim što bismo se uskladili sa evropskim standardima, svi zajedno ostvarili bismo i znatne - uštede.
Jer, kao što je poznato, iz gradskih budžeta isplaćeni su, ovih godina, milionski dinarski iznosi na ime odštetnih zahteva građanima zbog ujeda pasa lutalica. Sterilizacijom vlasničkih, kao i napuštenih pasa, došlo bi do smanjenja ove opasnosti ali broja ovih životinja na ulicama. Veruje se da bi se, na taj način, novac koji je otišao na odštetne zahteve koji se isplaćuju građanima (a koji su čak do sto puta veći od cene, recimo, jedne sterilizacije pasa!) mogao iskoristiti za rešavanje drugih aktuelnih problema u lokalnim zajednicama. Naravno, i oštrije kazne za one koji se nesavesno odnose prema životinjama trebalo bi da utiču na brže rešavanje problema.
Dakle, rešenje nije u porezu na pse. Rešenje je u edukaciji građana ali i činjenici da bi svi mi, kao društvo, morali da posvetimo više pažnje našim ljubimcima. I da, konačno, počnemo da stvari nazivamo pravim imenom, a to je da je neodgovorno vlasničko ponašanje glavni problem na našim ulicama.
Uostalom, kako kaže stara narodna poslovica: "Kakav gazda, takav je i pas".
……
Tekst je objavljen u "Mladenovačkom glasu", broj 462 od 28. aprila 2023.
Natura Online (28.4.2023)