GLJIVE NAŠIH KRAJEVA

Trud

(Fomes fomentarius)

gljiva trud f fomentarius 2 

Trebalo bi da je ovo veoma dobro poznata vrsta, zbog svoje viševekovne upotrebe, jedinstvenog izgleda i široke rasporostarnjenosti. Gljiva je nejestiva zbog svoje čvrste konzistencije ali je njena upotreba, ipak, prilično raznovrsna...

Tekst i fotografije Vladimir Janjić, dipl. ing

 

Opis vrste

Plodno telo ima, najčešće, izgled kopita, ređe se sreće oblik koji podseća na školjku. Sa donje strane su vidljive rupice (od 2-5 na mm) koje su braonkaste boje. Sa gornje strane su vidljivi slojevi čija se boja kreće od svetlo do tamno sive, ponekad sa primesama braon boje. Veličina od 5 do 25 cm. Krupnija plodna tela su sa više slojeva koji se formiraju iz godine u godinu.

Meso je zonirano, veoma tvrdo, miris između gljiva i drveta, slabo izražen. Kako je reč o veoma tvrdoj vrsti svakako se ne ubraja u jestive, ali o tome ćemo malo kasnije.

gljiva trud f fomentarius 1

Stanište i vreme rasta 

Raste više godina na stablima belogorice (bukva, breza, topola…). Raste kao parazit napadajući drvo kroz oštećenja kore i izazaivajući belu trulež drveta; svoj rast nastavlja i pošto drvo odumre. 

Mogućnost zamene je malo verovatna.

Iako je nejestiva, ova vrsta je u širokoj upotrebi, mogu slobodno reći milenijumima. Zabeleženo je da se ova gljiva upotrebljava, od davnina, možda odmah posle pronalaska vatre) za pripalu vatre i dugo čuvanje žara. Nije isključeno da su je upotrebljavali, u ta davna vremena, i u profilaktičke svrhe. Njenu medicinsku upotrebu prvi je zabeležio još Hipokrat, a pojedini narodi je koriste u tretmanu različitih oboljenja, tradicionalno više vekova. 

Najnovija istraživanja pokazuju njenu vrednost kao suplementa, koji je izuzetan u borbi protiv slobodnih radikala, povećanje imuniteta, ali i protiv raznih patogeniih mikroorganizama.

....

Natura Online (1.2.2022)