GLJIVE NAŠIH KRAJEVA

Krasnice

Evo veseljaka koji pravi probleme i izuzetno iskusnim gljivarima a, zapravo, problema nema. Među prvim gljivama koje sam ubrao spadaju neki predstavnici ovog roda, ali je, takođe, i moje prvo trovanje gljivama vezano za predstavnike baš ovog roda, pa sam, valjda, zato i vezan za njih…

Piše Vladimir Janjić, dipl. ing

Glavne osobine krsnica (Russula) su: stručak je valjkast, pravilan, go (nema nikakvih venčića ili tragova istih); šešir u mladih primeraka je loptast, a vremenom se otvara, dok sasvim raširen ima udubljenje u sredini. Na šeširu nema nikakvih ukrasa ni ostataka ovoja. Listići su beli ili žuti (zavisi od vrste), a iste boje su i spore. 

Kožica šešira se lako skida, posebno kada je vlažno vreme. Meso u šeširu i stručku je krto, nikada vlaknasto, lakše ili teže lomljivo, ali nikada vlaknasto. 

To su obično gljive srednje veličine visoke tri do 10 i široke pet do 15 centimetara. Boje šešira su veoma raznolike i one čine glavnu draž igre pogađanja vrste. Obično su to jarke boje prijatne oku, razni tonovi maslinaste i braon boje, vrlo često i različite crvene nijanse, te zlatnožuta i zelena u više tonova. Dajem ovako zbirno popis boja koje je moguće naći na ovim gljivama jer je determinaciju između pojedinih vrsta vrlo teško odrediti. 

Na slikama je data vrsta R. Cyanoxantha. Namerno dajem latinsko ime jer domaćeg nemamo. Ukoliko smo sigurni da pred sobom imamo predstavnika ovog roda (pre svega voditi računa o konzistenciji mesa - mora biti zrnasto krto, kao i o osobinama stručka, pravilan, go bez ikakvih ukrasa) dalju determinaciju prepustimo čulu ukusa (pošto su sve to, uz nekoliko izuzetaka, gljive bez izraženog mirisa), pa ukoliko gljiva nije ljuta onda je jestiva. U stvari, ovo je rod koji nema pravih otrovnica, te se sve mogu probati; dakle, ukoliko je gljiva ljuta, sama ljutina će vas naterati da je ispljunete, a ako nije možete je slobodno jesti.

Naime, pre više godina, dok sam još sakupljao iskustvo u ovom zanatu, lutajući po šumi, nalazio sam masovno lepe crvene krasnice. Međutim, među crvenim krasnicama mogu se naći i blago otrovne bljuvare (R. Emetica). Uporno isprobavajući jednu po jednu, najeo sam se tako bljuvara. Posledice te moje avanture bile su vidljive posle sat, sat i po... O posledicama ću samo napomenuti da se bljuvara koristi u narodnoj medicini kao jak purgativ. Provereno dobar i provereno bez neželjenih nuz pojava.

Zato, vodimo računa da ne zamenimo Russule i Amanite, a posebno je opasna zamena zelenih krasnica za veoma otrovnu zelenu pupavku, mada su navedene razlike sasvim jasno uočljive i malo iskusnijem gljivaru ne predstavlaju poseban problem. 

Agrobiznis magazin br. 125, juli 2021, strana 57

Natura Online (2.9.2021)