sreda, septembar 23, 2020

 

GLJIVE NAŠIH KRAJEVA

Jablanovača

ABM 111 str 57 

Prema nekim informacijama jablanovača (Agrocybe aegerita) je jedna od vrsta gljiva koja je najranije počela da se uzgaja. Danas, u našim krajevima, ono nije tržišna iako je reč o vrlo čestoj i vrlo ukusnoj vrsti, posebno u aluvijalnim krajevima i na nižim nadmorskim visinama. Lično sam je najviše nalazio na posečenim topolama na obali Dunava, dok je nikada nisam našao u dolini Južne Morave...

Tekst i fotografije Vladimir Janjić, dipl. ing

Opis vrste

Šešir: širok 3-15 cm, mesnat, relativno čvrst, u mladosti poluloptast, pa zvonolik i na kraju raširen, često vijugava i raspucala oboda. Boja je u sredini tamnija, a kreće se od svetlo braon do prljavo bele. Površina je vrlo često vidljivo udubljena.

Listići: vrlo gusti, sa mnogo lamelula, najpre bledi, kasnije sivo-smeđi do uljano smeđi, za stručak se nepravilno drže ili lagano silaze boje od bele do boje duvana (kako gljiva stari). Boja spora je sivo smeđa.

Stručak: dužine 3-15 cm, bled, tanak, vitak, valjkast, najpre pun, kasnije šupalj, na sebi ima slab, ali trajan venac.

Meso: nepromenjivo belo, mekano, srazmerno debelo, miriše na brašno, a ukus joj je slatkast i veoma dobar.

Vreme i mesto rasta

Jablanovača raste na panjevima topole, vrbe i sličnom drveću, u dolini reka u velikim i brojnim žbunovim. Raste od proleća do kasne jeseni, može i u dva talasa na istom panju.

Upotrebljivost

Gljiva je jestiva, od davnina poznata. Može se spremati na razne načine a, zbog masovnosti rasta, relativno je lako napuniti korpu njome.

Moguća zamena

Zamena je malo verovatna ako se uzme u obzir mesto (panjevi) rasta. Eventualna zamena sa razorno čehavkom (Pholiota destrunes) je malo verovatna zbog načina (ova druga raste pojedinačno ili tek par komada zajedno), te i zbog samog izgleda gljive. 

.....

Agrobiznis magazin 111, strana 57

Natura Online (24.5.2020)