subota, maj 30, 2020

 

GLJIVE NAŠIH KRAJEVA

Đurđevača

ABM 109 str 57

Đurđevača (Tricholoma Georgi) jedna je od retkih vrsta koju treba tražiti u dubokoj travi. Veoma interesantna prolećna vrsta koju, kada jednom pronađete, možete brati na istom mestu godinama. Đurđevača je i jedna od najboljih vrsta gljiva za kombinovanje sa mesom, kao i za čorbe... 

Piše Vladimir Janjić, Agrobiznis magazin broj 109, strana 57

Šešir: četiri do 10 centimetara širok, kod mladih konveksan, zatim raširen, povijene ivice, a pod starost na sredini udubljen. Boja šešira je bela do krembela (boja pavlake). Za suva vremena koža šešira je (što se retko dešava jer raste u vlažno doba godine) baršunasta, za vreme kiša klizava. 

Listići: nepromenljivo beli do krembeli (boje šešira), tanki, vrlo gusti, sa zupcem malo prirasli uz stručak. 

Stručak: pet do osam visok, do dva centimetara širok, često iskrivljen i malo zadebljan pri dnu, vlaknast i pun. 

Meso: belo, nepromenljivo, miriše na sveže brašno veoma intenzivno, ukus prijatan. 

Raste u grupama, praktično nikada pojedinačno, u krugovima ili cik-cak linijama pod grmljem uz ivice šuma ili po bagremovim šumama, često u dubokoj travi. Rast nije vezan ni za kakvo konkretno drvo. 

Raste u proleće, tokom aprila i početkom maja, do Đurđevdana po čemu je gljiva i dobila ime. Vrlo retko ju je moguće naći i u jesen. 

Đurđevača je jedna od najboljih vrsta za kombinovanje sa mesom, kao i za čorbe ali nije pogodna za sušenje i salate. 

Zamena za neku nejestivu ili otrovnu vrstu je malo verovatna samo ako se povede računa o vremenu i mestu rasta te o intenzivnom mirisu na brašno. Jer, otrovne gljive koje mirišu na brašno rastu kasnije u toku godine i u šumi ili su značajno sitnije gljive.

......

Natura Online (2.4.2020)