ponedeljak, septembar 25, 2017

 

PLATYCERCUS EXIMIUS

Rozela papagaj

Rozela-papagaj (Platycercus eximius)

Iako je rozela prvobitno nastanjivala samo savane, danas se može videti i u parkovima velikih gradova i na poljoprivrednim gazdinstvima. Ova vrsta papagaja se nešto teže pripitomljava jer dugo ostaje nepoverljiva prema ljudima. Međutim, strpljivijim radom mogu se postići izvanredni rezultati pošto je reč o vrlo inteligentnoj ptici. Iako vlada mišljenje da ovi papagaji ne mogu da nauče da govore, ovde to moramo da osporimo jer nam je poznat konkretan primer rozele koja vrlo uspešno - sklapa čitave rečenice.

Piše Dejan Stanisavljević

Rozela papagaj u prirodi nastanjuje oblasti jugoistočne Australije, Tasmanije i Novog Zelanda. Iz vrlo velike familije Psittacidae, rozela spada u srednje papagaje. Odrasla ptica dostiže dužinu od 30-32 cm. Odlikuje se vrlo šarenim perjem i to je jedan od razloga zašto je ova vrsta vrlo omiljena, kako kod odgajivača, tako i kao kućni ljubimac.

Glava, vrat i gornji deo grudi obojen je intenzivno crvenom bojom. Na obrazima i celom dužinom ispod kljuna nalazi se bela mrlja po kojoj se može razlikovati od ostalih vrsta papagaja koji pripadaju tom rodu. Donji deo grudi je žute boje i na trbuhu prelazi u bledozelenu.

Glava, vrat i gornji deo grudi rozela papagaja obojen je intenzivno crvenom bojom

Pera na leđima i krilima su šarena. U osnovi preovladava crvena boja, prošarana zelenkastim, ljubičastim i zlatnožutim crtežom. Srednja pera na krilima su crna, zadnji deo im je svetlo zelen, a donja pera na krilima su sivoplava. Centralna pera na krilima su zelnakasta sa plavim odsjajem, a pera sa strane svetloplava sa belim vrhovima. Kljun im je sivobeo, oči smeđe, a noge crnosive.

OTPORNI NA HLADNOĆU I SAMOĆU

Polni dimorfizam kod ovih papagaja nije izražen. Naime, ženka ima manju okruglastu glavu za razliku od mužjaka koji je veći i ima veću, razvijeniju glavu sa jačim kljunom. Crvena boja kod ženki je više mat i prekriva manju površinu, a i mrlja na obrazima je nešto manja. Osim toga, mužjaci obično nemaju belu prugu, sa donje strane krila kao ženke. Isto tako, relativno je lako razlikovati mladu pticu od odrasle jer im je perje više zagasito.

Rozela je vrlo osetljiva na crevne parazite (gliste) i zbog toga je neophodno da se dva puta godišnje tretira "piperazinom" ili nekim drugim sredstvom protiv crevnih parazita u cilju preventivne zaštite.

Iako na prvi pogled izgleda da je reč o veoma osetljivoj vrsti papagaja, to ipak nije tako. Rozela je vrlo otporna na hladnoću i može se držati i u spoljnim volijerima ako joj se obezbedi sklonište od vetra i padavina. Čak mi je poznat slučaj da su rozele, kod jednog odgajivača u Zrenjaninu, izvele mlade usred zime, što nije uobičajeno ne samo za njih već i za ostale vrste papagaja.

Da bi se razmnožavale neophodno je rozele držati u volijerima po sistemu svaki par posebno. Sezona parenja počinje u proleće i traje preko leta do kasno u jesen. Pošto su dobro adaptirane na naše klimatske uslove, izvode dva, a neretko i tri legla godišnje.

VREME PARENJA

U vreme parenja mužjak je taj koji prvi počinje sa udvaranjem tako što širi rep i trese perjem. Da bi im se pojačao nagon za parenjem može im se davati tvrdo kuvano jaje i klijalo žito.

rozela-papagaj-03

Gnezdo treba da je izrađeno od drveta, dimezija 25x25x40, sa otvorom prečnika osam centimetra. Na dno se stavlja sloj (oko pet cm) krupne piljevine.

Ženka polaže četiri do šest jaja (retko i do devet) i to svakog drugog dana po jedno, a posle trećeg počinje da leži na jajima. Mladi se izlegu posle 20-21 dana i napuštaju gnezdo posle četiri nedelje. U tom periodu se treba pridržavati uobičajenih pravila u ishrani što znači da ona treba da se dopuni mekom hranom od tvrdo kuvanih jaja, šargarepom, keksom i sličnim.

Rozela se nešto teže pripitomljava i dugo ostaje nepoverljiva prema ljudima. Međutim, strpljivijim radom mogu se postići izvanredni rezultati pošto je reč o vrlo inteligentnoj ptici.

Iako vlada mišljenje da rozele ne mogu da nauče da govore, ovde to moramo da osporimo jer nam je poznat primer rozele koja vrlo uspešno sklapa čitave rečenice. Ipak, to nisu zahtevne ptice i ne pate mnogo ako im se ne posveti dovoljno pažnje, tak da slobodno možemo da kažemo da su idealne kao ukras u domu svih onih koji vole papagaje, a nisu u mogućnosti da im posvete mnogo vremena.

OSNOVNA HRANA

Osnovna hrana za ove papagaje je mešavina semena suncokreta, ovsa, svetlog semena, konopljinog semena, prosa... Pored semenki rado jedu i voće (jabuke, zrnasto voće...) i povrće (šargarepu, zelenu salatu) kao i mlade grančice, mladi kukuruz i tvrdo kuvana jaja. Kao uobičajeni izvor minerala neophodna im je sipina kost ili komad običnog maltera koji, osim što im obezbeđuje potrebne minerale, utiče i na lakše varenje hrane. Istovremeno, malter ili sipina kost služi ptici i da na njima tupi kljun i tako sprečava da on preraste svoju normalnu veličinu i stvori dodatne probleme. 

 

PAMETNE PRIČALICE

Za one koji nemaju iskustva u gajanju papagaja rozela je najpogodnija vrsta. U našoj zemlji se uspešno gaji više vrsta koje se međusobno razlikuju po obojenosti perja. Ovi papagaji su pogodni za držanje kako u kavezu, tako i u volijerima. Pošto ne glođu drvo, konstrukcija volijere za njih može biti i drvena. Što se tiče dimenzija, one su uobičajene za srednje papagaje (200x200x80 cm).

Rozela može da se drži i pojedinačno jedino joj je potrebno obezbediti dovoljno prostran kavez. To je izuzetno mirna ptica koja se, za razliku od većine papagaja, oglašava tihim i vrlo prijatnim glasom. Uz to je vrlo lepog izgleda i elegantnog držanja, pa je idealna kao kućni ljubimac za sve one koji ne vole buku koju kreštanjem pravi većina papagaja.

........

Natura broj 14 (jul-avgust 1997)

Natura Online (10.12.2013)

page counter