petak, januar 19, 2018

 

SPORT I REKREACIJA: OTKRIVAMO TAJNE PODMORJA (2)

Borba protiv hladne vode

U prošlom broju smo se upoznali sa osnovnim zakonima koji vladaju pod vodom. Pre nego što se definitvno otisnemo u "svet tišine" saznaćemo još neke veoma bitne odlike podvodnog ambijenta kako bi ga bolje razumeli i bezbednije u njemu boravili. Hladna voda je velika opasnost, pa je zato dobro znati kako da joj se suprotstavimo.

Piše Branko Kopunović, novinar i ronilački instruktor

Jedan od osnovnih problema koji nas očekuje u vodi jeste gubitak telesne toplote. To je sredina koja nam čak 25 puta brže oduzima dragocenu toplotnu energiju nego vazduh. More je leti prijatno u površinskim slojevima. Može biti čak i pretoplo sa tempereturama i do 28 stepeni Celzijusa. Međutim, već na dubini od 20 metara temperatura pada na 14 do 18 0 C, čime je temperatura, manja od telesne, praćena najpre drhtavicom, potom otežanim disanjem i onda gubitkom svesti. Mnogi su zato platili danak hladnoj vodi.

Znate li za katastrofu "Titanika" koja se dogodila 1912. godine? Njegovih 1.489 putnika, koji su se našli u vodi, čija je temperatura bila svega 10 0 C, ostalo je zauvek u okeanu. Živi nisu dočekali spasioce koji su stigli posle sat i po.

Tokom Drugog svetskog rata, na primer, 45.000 pripadnika britanske mornarice stradalo je na moru. Od tog broja čak 30.000 je umrlo jer se našlo u hladnoj vodi je rniisu znali kako da se ponašaju u njoj.

Naše telo se, uprošćeno rečeno, sastoji od jezgra i omotača. U jezgru, telo proizvodi toplotu kao rezultat normalnih funkcija organizma, kao što je varenje hrane i drugi procesi koje nazivamo metabolizam. Mreža krvih sudova prenosi toplotu jezgra od 37 0 C i njome "snabdeva" periferiju organizma. Priroda je obdarila čoveka veoma preciznim sistemom automatske regulacije toplote. Temperatura tela zdrave osobe uvek je stalna i iznosi 36,8 0 Celzijusa.

SKRSTITE RUKE

Kada se čovek nađe izložen jarkom suncu ili u nekoj pregrejanoj prostoriji, krvni sudovi u blizini kože se proširuju dovodeći više krvi čime se osigurava oslobađanje viška telesne toplote. U suprotnom, ako je okolina hladna, krvni sudovi se skupljaju i sprečavaju naglo gubljenja toplote. Dakle, sistem za održavanje telesne toplote nastoji da nam osigura uvek stalnu (ugodnu) temperaturu. Šta se dogadja boravkom u hladnoj vodi?

U početku telo se brani sužavanjem krvnih sudova i drhtanjem ne bi li se povećala produkcija toplote. Ako hladnoća potraje, temperatura jezgra opada i nastaje hipotermija. To za poosledicu ima osećaj zamora, čovek zahvaćen hipootermijom otežano govori, teško se orijentiše... Kada temperatura "jezgra" padne na 31 0C može doći do nesvestice, rad srca je slabiji, puls se jedva oseća... Ispod 30 0C šanse čovekovog organizma da preživi su minimalne! Znači li to da brodolomnicima, na primer, nema spasa? Nikako!

Treba upamtiti sadržaj redova koji slede: U slučaju havarije broda treba izbegavati nagli ulazak u vodu. Skokove pogotovu. Nikada brod ne potone tako brzo da nemate vremena lagano da uđete u vodu. Zgrabite tada što topliju odeću i navucite je na sebe. Što više slojeva, to bolje. Ako se domognete pritom i spasilačkog prsluka, obavezno ga stavite na sebe. U hladnoj vodi brzo ćete osetiti drhtavicu i bolove u udovima. To je prirodni telesni reflaks koji nije opasan i ne treba da vas plaši. Što brže pronađite predmet koji pluta i uhvatite se za njega.

Izbegavajte pokrete i ne pokušavajte da plivate. Tako ćete samo "ispumpati" dragocenu toplotu koja se koliko-toliko skupila između vaše kože i odela. Upamtite: SVAKI  POKRET U HLADNOJ VODI UZROKUJE OTICANJE TOPLOTE IZ JEZGRA U HLADNU PERIFERIJU! Mirovanjem se ne sprečava bol, ali se čuva toplota. Ona nam jedino može spasiti život. Treba plutati što je moguće mirnije sa sastavljenim nogama, laktovima priljubljenim uz telo i rukama skrštenim ispred sebe. Ako se u vodi nalazi više osoba (to je najčešći slučaj) treba da se pripiju jedan uz drugoga (obrazuju "grozd") tako da njihova ukupna površina prema vodi bude što manja. Glavu i vrat treba dići što više iznad površine. Kako pomoći brodolomnicima?

Unesrećene treba što bolje utopliti i odmah ih osloboditi vlažne odeće. Preporučuje se postepeno davanje toplih napitaka, alkohola - nikako! Ako su u težem stanju valja im pružiti pomoć pre nego što dođu lekari. Oslobodite im disajne puteve, zabacite im glavu, dajte im veštačko disanje "usta na usta" i počnite sa spoljašnjom masažom srca. Veoma je važno zagrejati nastradalog. Naravno, ne treba ga pregrejavati. Ako su pri ruci ćebad stavite im na stomak, grudi i prepone. Nikako im nemojte grejati ruke ili noge.

RONILAČKA OPREMA

Pronalaskom ronilačkog odela znatno su povećane čovekove mogućnosti ostanka pod vodom. Vekovima ono je usavršavano, upotrebaljavani su različiti materijali, osavremenjavale su se tehnologije. Pre nego što će čovek obući odelo i otisnuti se put morskih dubina, ronio je uz pomoć raznih naprava.

Prvo ronjenje, uz upotrebu ronilačkog zvona, obavljeno je 1553. godine u italijanskom jezeru Nemi. Konstruktor zvona, preteče kesona, bio je Đulijamo Loren.

I veliki engleski astrofizičar Edmund Halej posvetio je veliki deo života proučavanju načina rada i boravka pod vodom. On je napokon 1690. godine konstruisao veliko drveno ronilačko zvono u kome je sa dva ronioca boravio dva sata na dubini od 16 metara. Eksperimente sa zvonikom uporni Englez je izvodio ravno 25 godina da bi, već kao 65-godišnjak, proveo na dubini od 20 metara čitavih pet sati!

Krajem 18. veka Halejev zemljak, Džon Smiton, konstruisao je keson i time dao veliki doprinos razvoju ideje o čovekovom dužem i bezbednijem boravku pod vodom. Isti takav keson, u savremenoj varijnati, koristi se i danas!

Dalji razvoj ronjenja išao je u dva pravca: ka "zatvaranju" čoveka u čvrste skafandre, batiskafe i podmornice i razvoju autonomne ronilačke opreme, koja mu je omogućila da postane "član" velike porodice podvodnog sveta. Naravno, mi ćemo se već od sledećeg broja posvetiti upravo toj vrsti opreme.

......

Natura broj 4 (jun 1996)

Natura Online (28.1.2010)

page counter