O otrovnosti gljiva (4): oprez sa ranim i velikim hrčkom

gljiva-rani-hrcak-gyromitra-esculenta

Nastavljajući serijal o otrovnosti gljiva ovom prilikom skrećemo pažnju na giromitrinski sindrom koji je i najteži oblik trovanja pečurkama. Giromitrinski sindrom izazivaju rani hrčak (Gyromitra esculenta) i veliki hrčak (G. gigas) pa zato dobro obratite pažnju jer njihovo konzumiranje može dovesti do - smrti.

Piše Vladimir Janjić, dipl. ing

Gastrointestinalni sindrom

Ovaj tip trovanja izaziva veliki broj različitih vrsta gljiva koje se mogu pokupiti neopreznim branjem jestivih vrsta. Srećna je okolnost što je samo mali broj vrsta zaista opasan, a tu pre svega mislim na udolisku olovastu (Entoloma lividum) i zavodnicu (Omphalotus olearius), te da i te opasne vrste svojim delovanjem izazivaju jake prolive tako da se organizam sam vrlo brzo očisti od neresorbovanih otrova.

Simptomi ovog sindroma ogledaju se u tipičnom i akutnom gastoenteritisu, praćenom jekim bolovima u stomaku i prolivom.

Valja napomenuti da jednu vrstu, koja izaziva ove tegobe, koriste pojedini narodi kao sredstvo za čišćenje, vrlo jako i efikasno, a neškodljivo. Reč je o vrsti koja je i u našem narodu vrlo poznata, najčešće pod imenom bljuvara (Rusula emetica).

I sam sam imao, kao gljivar početnik, prilike da se otrujem tom vrstom (inače, veoma podseća na jestivu crvenu krasnicu - R. lepida). Zahvaljujući tom iskustvu mogu reći da je trovanje ovom vrstom potpuno bezazleno, osim kratkotrajnih neprijatnosti koje nisu praćene bolovima.

Alergoidni (koprinski) sindrom

U rodu gnojištarki (Coprinus) postoji veliki broj vrsta koje su uglavnom male i neugledne. Izuzetak predstavljaju velika gnojištarka (C. Comatus), te donekle jajasta gnojištarka (C. atrementarius) sa svojim varijetetima, od kojih je samo ova prva zaista gastronomski interesantna.

Ovaj sindrom se ogleda u svrabu kože, žarenju lica i vrata, znojenju, jakom lupanju srca, ubrzanom disanju uz vrtoglavicu i povraćanje. Svi ovi znaci nestaju sami od sebe i bez posledica.

Kuriozitet ovog trovanja je da nastaje samo ukoliko smo uz gljive pili alkohol. Bez alkohola ne može doći do trovanja ovim vrstama, pa se i lekovi za lečenje alkoholizma sparavljaju na bazi jajaste gnojištarke.

Napomena za veliku gnojištarku: samo su pojedine osobe osetljive na ovu vrstu. Imao sam slučaj da smo na jednoj večeri nas šestoro isto jeli i pili, ali se samo jednom prijatelju javio ovaj sindrom u mnogo blažem obliku nego što je to napred napisano. I u tom slučaju sve je prošlo bez ikakvih posledica već u toku večere.

Giromitrinski sindrom

Reč je o najtežim slučajevima trovanja. Giromitrinski sindrom izazivaju rani hrčak (Gyromitra esculenta) i veliki hrčak (G. gigas).

Ovde valja napomenuti da o jestivosti ranog hrčka vlada podeljeno mišljenje i da se on, u nekim krajevima, upotrebljava u osušenom stanju te da je veoma cenjen. Ali, sasvim je sigurno da su ove gljive u sirovom stanju veoma opasne!

Otrovnost ovih vrsta vezana je za jedan aldehid giromitrin koji je lako isparljiv i da ga je moguće sušenjem i kuvanjem odstraniti. Međutim, kako je utvrđeno da on ima kumulativno svojstvo i da ga je nemoguće u potpunosti odstarniti - bolje je izbegavati ove vrste.

Kada se u telu nakupi dovoljna količina ovog otrova nastupa teško trovanje (najčešće tri do šest sati posle poslednjeg obroka) koje se najpre ogleda u vidu smetnji u organima za varenje, povraćanju, žestokom prolivu, te oštećenju jetre.

Usled razgradnje hemoglobina dolazi do otežanog disanja, javlja se pospanost, povećava uzbuđenje, grčenje, pojava krvi u mokraći i na kraju može nastupiti smrt. Zbog ovakvog mogućeg ishoda savetujem izbegavanje gljiva iz porodice hrčaka (Gyromitra).

(Nastaviće se)

Natura Online (24.3.2011)