petak, avgust 06, 2021

 

GLJIVE NAŠIH KRAJEVA

Brezin kopitnjak

ABM 124 str 47

Brezin kopitnjak (Piptoporus betulinus) je vrsta gljiva veoma karakterističnog izgleda i potencijalno lekovita; svakako ne tako izučena kao čaga (koja raste na istom supstratu domaćinu), ali je mnogo češća. Gljiva je nejestiva zbog svoje čvrste konzistencije mada bi, možda, sasvim mladi primerci mogli biti jestivi...

Piše Vladimir Janjić, dipl. ing

Šešir: 5-25 cm širine i 2-5 cm debljine, kružnog ili oblika ispupčene potkovice ili školjke. U mladosti je bele do krem boje, vremenom dobija tamnije oker-smeđe do smeđe tonove. Površina mu je glatka, starenjem dobija pukorine, rub je debeo i jastučasto zaobljen.

Stručak: praktično ne postoji, možda tek neka naznaka stručka kojom se gljiva drži pričvrćena za stablo.

Rupice: bele do krem, sitne, cevčice se lako odvajaju od mesa.

Meso: belo, mekano i elastično, sa starenjem postaje žilavo i plutasto, dok je sasvim staro tvrdo i krto. 

Miris je sličan ostalim gljivama koje rastu na drveću, odnosno to je mešavina gljive i sveže posečenog drveta.

Ukus ove gljive je kiselkast i prijatan.

Stanište i vreme rasta: leti i u jesen na panjevima i živom stablu breze.

Gljiva je nejestiva zbog čvrste konzistencije mada bi, možda, sasvim mladi primerci mogli biti jestivi.

Mogućnost zamene je malo verovatna, ako se vodi računa o domaćinu na kome gljiva raste. Inače, sličnih gljiva ima i narod ih, uglavnom, poznaje kao trudove (koristili su se pri pripali vatre).

Prema nekim novijim istraživanjima, ovo je još jedna od potencijalno lekovitih vrsta. U Rusiji je koriste u lečenju želuca i problema sa varenjem, ali samo u tradicionalnoj medicini. 

(Agrobiznis magazin broj 124, jun 2021, strana 47)

......

Natura Online (17.7.2021)