petak, avgust 06, 2021

 

GLJIVE NAŠIH KRAJEVA

Martinčica

ABM 121 str 57

Martinčica (Infundilocybe, ranije Clitocybe, geotropa) je još jedna gljiva vredna pažnje; ne samo da je lepa na oko već je i vrlo ukusna. Na nju treba obratiti pažnju i zato što je među poslednjim gljivama u godini i što nikada, kako raste vrlo često u vilinim kolima - nije usamljena.

Piše Vladimir Janjić

Opis vrste

Šešir: širok 5-15 cm, ravan, zatim otvoren, uvek udubljen, ivica uvijena, na sredini se nalazi karakteristično ispupčenje, koje vrlo retko može biti neuočljivo, bledosmeđe (krem) boje. Uopšteno rečeno, njen levkasti oblik, sa ispupčenjem u sredini, vrlo je karakterističan.                                                                                                                                                                                                                                               

Listići: uzimajući u obzir dimenzije šešira, oni su gusti, jako se spuštaju niz stručak a boja im je slična boji šešira.

Stručak: 5-15 cm visok, pun, cilindričan, vlaknast, boje gljive, u dnu je zadebljan. Kod starijih primeraka može biti i veoma žilav.

Meso: belo do krem boje, žilavo, miris i ukus su slabo izraženi, ali su prijatni.

Vreme i mesto rasta 

Martinčica raste uz ivicu šume ili na proplancima vrlo često formirajući viline krugove. Vreme rasta je jesen sve do prvih snegova i jedna je od poslednjih gljiva koje se mogu naći pre zime.

Upotrebljivost

Gljiva je jestiva i izuzetno ukusna. Malo žilavije meso omogućuje martinčica da bude jedna od prvih gljiva koje biramo za kiseljenje, ali je odlična i za čorbice. S obzirom na to da kasno raste nisam probao da je sušim.

(Iz knjige "Gastronomski vodič kroz šumu")

.......

(Agrobiznis magazin broj 121, mart 2021, strana 57)

Natura Online (25.3.2021)