petak, septembar 25, 2020

 

GLJIVE NAŠIH KRAJEVA

Čupava vrganjevka

ABM 114 str 57

Po izgledu i mikološki čupava vrganjevka (Strobilomyces strobilaceus) je interesantna gljiva, ali je sa gastronomskog stanovišta gledano - neinteresantna.

Piše Vladimir Janjić (Agrobiznis magazin br. 114)

Opis gljive

Šešir: 4-10 cm širok. Površina mu je pokrivena dlakavim trouglastim ili nepravilnim krljuštima. U mladosti je gotovo loptast a kasnije konveksan. Ivica mu je resasta; cevčice su duže i prerastaju ivicu šešira, sa koje vise ostatci ovoja.

Cevčice: u mladosti bele, kasnije sive do pepaljaste, na pritisak posmeđe, uz dršku prirasle do blago silazne niz stručak.

Stručak: pokriven je krupnim pahuljastim ljuspama, uzdužno vlaknast sa prolaznom sunđerastom prstenastom zonom, valjkast. 

Meso: beličasto, na preseku prvo pobraoni, a potom gotovo pocrni, tvrdo, u dršci drvenasto. Miris nije izražen, eventualno bi se moglo reći da miriše na zemlju; ukus joj je blag a prema nekim autorima gorak.

Stanište i vreme rasta 

Čupava vrganjevka raste leti i u jesen u raznim šumama. Najčešće sam je nalazio uz bukvu leti. Nije retka vrsta ali nikada nije preterano masovna gljiva. 

Upotreba 

Čupava vrganjevka je nejestiva gljiva.

Zamena je nemoguća jer ne liči ni na jednu drugu gljivu. 

......

Natura Online (14.8.2020)

Agrobizinis magazin 114, avgust 2020, strana 57