PTICE

Papagaji - osobine i vrste

Papagaji se po svojim osobinama razlikuju od svih ostalih ptica. Gornji deo kljuna preklapa donji - slično u ptica grabljivica. Kljun im je čvrst i jak, a služi za uzimanje i lomljenje hrane, puzanje po drveću... Ipak, šta znamo o njihovim vrstama i koji su to najpoznatiji papagaji?...

Piše Borivoje Vasić, ing / Foto: B. Vasić

Telo papagaja je zdepasto, glava obično krupna, a noge kratke i snažne. Na nozi ima četiri prsta - dva okrenuta napred, dva nazad. Veoma važna osobina papagaja je veliko šarenilo boja perja, od zelene, pa nadalje, a što je značajno, u većini papagaji su višebojni.

Ne odlikuju se naročitim pevanjem, jer više zvižde, kriče, cvrkuću i slično, ali su zato veoma umiljati i privrženi ljudima.

Poznata je njihova sposobnost za igru, razne akrobacije i imitacije glasova raznih ptica, melodija i ljudskog govora. Odomaćeni papagaji, ukoliko se sa njima strpljivo i znalački radi, pravi su zabavljači porodice i gostiju a naročito dece.

Veoma su skromni u ishrani, te ih je lako držati i hraniti. Takođe su skromni i u pogledu smeštaja i držanja.

Kao u prirodi, i u kavezu dugo žive - mali papagaji 10 do 15, a veliki 50 i više godina. Papagaja ima veliki broj vrsta, do sada ih je zabeleženo oko 600.

Stara ali i današnja domovina papagaja u prirodi su Amerika, Australija, Azija i Afrika. U prirodi žive u jatima ili grupama. Tako se kreću i hrane, a spavaju u krošnjama drveća, u rupama stenja, dupljama stabla i slično.

Kada se pare, izdvajaju se parovi. Spareni papagaji pravi su primer vernosti, nežnosti i nesebične ljubavi. Gnezda prave u dupljama drveća, rupama na zemlji, a neki i u krošnjama drveća.

U prirodi se hrane raznim semenjem, voćem, pupuljcima drveća i raznim zelenišem. Tvrd i jak kljun omogućuje im da se hrane raznim plodovima, košticama...

Bilo je primera i pokušaja da se papagaji nastane u šumama Evrope, ali bez većeg uspeha, zbog oštre zime i klime, mada je bilo slučajeva da se dosta dugo i održe.

Vrste i rase

Papagaji se razlikuju po veličini, boji perja, načinu ishrane i slično.

Zavisno od toga, različito je grupisanje papagaja, ali je najjednostavnija podela na velike, srednje velike i male papagaje.

Od velikih i srednjih papagaja naročito su poznati: are, Aleksandrovi papagaji, kakadu papagaji, jandaja papagaj, afrički sivi papagaj, kaluđerica papagaj, nimfa papagaj, senegalski papagaj, loriki papagaj, Stenlijev papagaj, rozela papagaji, pevajući papagaj i amazonski papagaj.

Među malim papagajima naročito se ističu: mali australijski papagaj, dražesni papagaji i vrapcoliki papagaji.

(Nastaviće se)

(Iz knjige "Ptice kućni ljubimci")

Natura broj 9 (oktobar 1996)

Natura Online (17.9.2009)