KINOLOGIJA

Kondicija, temperament i ćud kod pasa

ast

Kondicija (stanje) predstavlja trenutno stanje uhranjenosti i pripremljenosti životinje (psa) za upotrebu u određene svrhe. Ona nije nasledna i zavisi od paragenetskih (spoljašnjih) faktora: ishrane, nege, treninga i iskorišćavanja.

Piše Bojan Milojević

U zavisnosti od uhranjenosti razlikujemo sledeće tipove kondicije:

1. Priplodna kondicija - karakteristična za priplodne životinje. One moraju biti srednje uhranjene (ni mršave ni ugojene), živahne i pokretljive. Muške jedinke se hrane više sa proteinskom hranom (zbog sperme), a ženke se ne forsiraju sve do 3/3 graviditeta.

2. Izložbena kondicija - karakteristična je za pse koji se spremaju za izložbe i  smotre. Ona su nešto bolje uhranjena od priplodnih, ali to ne sme biti u velikim količinama.

3. Radna kondicija - osobena je za radne pse. Oni su slabije uhranjeniji od priplodnih, ali su zato sposobni za duge radove jer su u stalnom treningu. Glavni sastojak hrane su ugljeni hidrati zato što im je potrebna velika količina energije za radne zadatke.

4. Tovna kondicija - karakteristična za jedinke koje imaju limfatičnu konstituciju, lako se goje i velike su telesne težine.

5. Izgladnela kondicija - poseduju je mršavi i nedovoljno uhranjeni primerci. To je posledica slabe ishrane ili nekih bolesnih stanja.

TEMPERAMENT

Temperament je stanje nervnog sistema jedinke i osetljivost organizma na spoljašnje i unutrašnje nadražaje. Temperament se nasleđuje od roditelja ali može zavisiti i od paragenetskih faktora: ishrane, nege, iskorištavanja i postupka sa psima.

Postoje dve vrste temperamenta:

1. Živahni (vatreni) temperament - osoben je za pse koji reaguju na malo jače nadražaje. U okviru ove grupe postoje jedinke koje reaguju na sasvim male nadražaje i za njih kažemo da su nervoznog temperamenta.

2. Flegmatični temperament - karakterističan za grla koja nikako ili slabo reaguju na nadražaje.

Temperament zavisi od rase, starosti, individue, pola, fiziološkog stanja...

ĆUD

Ćud predstavlja duševno stanje jedinke. One mogu biti dobroćudne i zloćudne.

Roditelji prenose na potomstvo predispoziciju za ćud ali on ne mora da dođe do izražaja, ako se normalno postupa sa psom. Posledice zle ćudi su: tvrdoglavost, osetljivost...

Jedan od znakova zloćudnosti kod pasa je situacija kada pas savije rep između nogu i reži.

..........

Natura broj 10 (decembar 1996)

Natura Online (23.9.2010)