RADNA KINOLOGIJA

Zašto obuka pasa?

O obuci-dresuri pasa je već toliko napisano i rečeno da bi saopštiti nešto novo o tome mnogima možda izgledalo kao - otkrivanje rupe na saksiji. Ipak, pitanje iz naslova nije naivno. Jer ukoliko želimo da pored sebe imamo psa prijatelja, u koga ćemo imati poverenje i za koga ćemo pouzdano znati kakva mu je svrha, onda traganje za tim odgovorom nije gubljenje vremena. Naprotiv!

Piše Nenad Vučković, kinološki sudija za rad službenih pasa

Svi već znamo da pas, u prirodi ili onaj domaći, poput vuka ili kojota, živi u čoporu što podrazumeva socijalnu struk­turu i određene odnose. Ko zna, moždu naši psi imaju i neke svoje stranke, nije dokazano... No, šalu na stranu, činjenica je da bez po­menute društvene hijerarhije i organizovanja ta divna i po inteligenciji visoko kotirana stvorenja, ne bi opstala. Pogotovu ne uz čoveka koji i te kako može da bude destruktivan.

Naime, pas, to predivno stvoren­je, može biti prava mora za čak dobronamernog vlasnika, koji o psima ne zna osnovno, već ga samo voli! Samo voleti, rekao bih, u ovom slučaju nije dovoljno. Uostalom, volimo mi i svoj auto ali ako mu nakon deset hiljada kilometara ne promenimo ulje - ode mast u propast. Drugim rečima, za većinu stvari kojima se čovek zanima, bilo to sobno bilje, cveće ili nekakav tehnički uređaj, potrebno je nabaviti literaturu o tome, pročitati je, izučiti!..

Uostalom, iz ličnog iskustva znam da psa ljudi nabavljaju iz čiste ljubavi, na dečije nagovaranje ili da bi mu pas čuvao imovinu, pa i da mu, ne daj Bože, "nešto laje u dvorištu kad neko naiđe".

Dalja nega, uzgoj i obuka-vaspi­tanje, u većini slučajeva, svodi se kod nas, uglavnom, na ono što smo negde čuli da treba činiti sa psom. Na primer, čuli ste negde da mu treba, kad se štene popiški na tepih, "nabiti njuškicu na mesto gde je to uradilo i dobro istući", po mogućstvu glavom o pod, dodao bih, reagujući odlučno na takve "metode" i niz drugih - ordinarnih gluposti.

Sa procesom vaspitavanja štene­ta zato treba početi odmah, čim novi "član porodice" stigne u kuću. Za te početne korake i izbegavanje krupnih grešaka u vaspitanju vašeg psa, umesto trošenja prosto­ra u listu, preporučio bih knjigu "400 saveta prijateljima pa­sa" i pre nabavke kućnog ljubim­ca. To je knjiga zbog koje sam, i pored petnaestogodišnjeg iskustva, odustao od pisanja bilo kakvog štiva o dresuri pasa jer bi, nakon nje, po meni, sve sledeće bilo čisto plagiranje, pa stoga pomenutu knjigu preporučujem, a i sam je često koristim kao rođendanski poklon deci svojih prijatelja.

Naravno, one ozbiljnije knjige o dresuri, tipa "Saharov" i slične, mogu poslužiti onima koji se tim poslom žele baviti ili već imaju obučenog psa pa to žele da održe i usavrše. Ostalima savetujem da se okanu "ćorava posla" jer je jasno da kad bi za obuku psa bila dovolj­na knjiga, svako bi je kupio i ubrzo šetao sa ljubimcem uz nogu i bez povodnika Knez Mihailovom... Uostalom, postoje i knjige o tome kako popraviti televizor pa, ipak, svi najčešće više volimo da pozove­mo TV-servis... Ali, vratimo se našoj temi i konačno odgovorimo: Zašto treba obučavati psa?

Pre svega zato da sa njim možemo da prošetamo ulicom, da nas može mirno sačekati pred prodavnicom, te da sa njim, kao najvaspi­tanijim "članom porodice" možemo otputovati i na more. A svega toga nema bez dosledne obuke-vaspitanja od prvog dana, dakle od onog trenutka kad štene stigne u našu kuću.

Oni koji psa žele da drže u dvorištu reći će: "Meni to ne treba, jer u kući neću da ga vidim, da ga šetam korzoom nemam nameru, a sa psom na more - ne pada mi na pamet!" E, pa neće biti da je tako!

I psa u dvorištu morate da naučite da ne istrčava na ulicu ako kapija ostane slučajno otvorena (da posle ne bi bilo ono: bio je tako pametan i lep, ali ti automobili...). Što se šetnje ulicom tiče vlasnici svoje pse najčešće i ne šetaju zbog onih podrugljivih opaski "ko koga šeta", a siguran sam da bi mnogi svog lepog psa rado poveli u grad, u šetnju.

Evo primera. Na izložbarna pasa u lepoti tipa CAC i slično viđamo na stotine lepih i titula vrednih pasa svih rasa. Međutim, koliko tih lepotana vidimo da strpljivo čekaju svog gazdu pred prodavni­com, a da nisu ponižavajuće vezani za banderu? A to je bar pro­sta stvar. I osnovna obuka! Dre­sura koju može uraditi i amater bez pomoći škola za dresuru i tima stručnjaka!

Na kraju, nije slučajno što POVELJU našeg kinolo­škog saveza za uspešan uzgoj, u grupi radnih pasa, dobijaju samo oni vlasnici koji osim lepo očetkanog psa, imaju i odgovara­jući uspeh u radu-obuci. To stoga što ako želimo da pas živi uz čoveka i narednih dve hiljade god­ina, morali bismo razvijati i njegove izuzetne radne osobine ili makar sposobnosti da se lakše uključi u društveni život nas ljudi.

(Nastaviće se)

........

Natura broj 6-7 (jul 1996)

Natura Online (24.6.2009)