Pas kao lični terapeut
• Čak i onda kad vam nije ni do čega, kad vam "potonu sve lađe" i "prođu svi vozovi", pas će vam, u trenutku - promeniti raspoloženje. Njegova radost i iskreno oduševljenje što vas ponovo vidi na vratima stana ili dvorišta, "oboriće vas s nogu" i vi ćete, već sledećeg trena - zaboraviti na sve mobinge i stresove koje ste doživeli, koliko malopre, na poslu, u prevozu…
Piše Dušan Marinović, urednik Nature Online
Osim uvreženog mišljenja, koje je teško empirijski dokazati, da ljudi koji imaju nekog kućnog ljubimca duže žive od onih koji ih nemaju, danas se u razvijenom svetu sve više pažnje poklanja teraputskom pa, u određenom smislu, i pozitivnom psihičkom delovanju ljubimaca na svoje vlasnike.
Već sama činjenica da brinete ili da, u određeno vreme, morate da nahranite svog ljubimca ili da psa izvedete u šetnju - predstavlja pozitivan i odgovoran odnos prema neposrednom okruženju. Deca koja su od malena rasla sa psom (osobito jedinci) postajala su, kasnije, vrlo odgovorne ali i mnogo manje egocentrične i sebične osobe od onih koje nisu imale takvo iskustvo. Neposredni kontakt sa mekim krznom, mačke ili psa, svejedno, kod psihički uravnoteženih osoba, uvek su izazivali veoma pozitivan i lep osećaj, a kod nekih vlasnika čak i erupciju "roditeljskih" emocija prema ljubimcu što se, ipak, ne može smatrati baš normalnim ponašanjem.
Bliskost i neposredni kontakt, toplina drugog tela, otkucaji srca ljubimca, predenje mačke u krilu, topao i molećivi pogled psa koji leži pored vaših nogu, ali i razni nestašluci i igra ljubimca i te kako mogu da deluju antistresno. Njihovo prisustvo u domu, konačno, deluje pozitivno i na ukućane ali i na našu izmaltretiranu urbanu psihu što ima za posledicu naše - bolje raspoloženje.
S druge strane, i obavezne šetnje do parka sa ljubimcem, kontakti sa drugim psima i njihovim vlasnicima, kao i ceo taj ritual izlaska iz stana na svež vazduh - takođe deluje lekovito i blagotvorno na one koji su poslom vezani za stolicu ili kompjuter. Osim zdravog fizičkog zamora, koji se javlja tokom dužih šetnji sa psom, ne treba zanemariti ni opštu mentalnu relaksaciju koju donosi opuštena atmosfera sa ljubimcem u prirodi. Obolelima od dijabetesa ili od raznih kardiovaskularnih bolesti ovakve lagane šetnje sa psom preporučiće svaki lakar.
U društvu u kome živimo, gde su novac i materijalne stvari podignute na pijedastal najviših vrednosti, kućni ljubimci mnogima, posebno onim usamljenim i ostarelim osobama, predstavljaju, ponekad i - jedine iskrene prijatelje. Takve usamljene osobe često znaju da dugo razgovaraju sa svojim psom ili mačkom, kanarincem... kao da su njihova deca, neki strpljivi sagovornici koji, za razliku od ljudi - nikada ne protivureče. I to ne treba da čudi. Jer, potreba za neposrednom komunikacijom i interakcijom sa živim bićem ostaće nasušna potreba čoveka i ubuduće, uprkos svim savremenim tehničkim sredstvima komuniciranja koja imamo i danas. Drugim rečima, u otuđenom svetu kojem i mi pripadamo ili kako reče Markuze, u današnjem društvu "opšte kolektivne usamljenosti", kućni ljubimci, i na ovom planu, dobijaće sve više na značaju.
Niije li sve ovo preterano rečeno?
Mislim da nije. Uostalom, u razvijenim društvima na Zapadu već neko vreme se psi, posebno labradori, koriste kao terapeutski psi, ali i kao pomoć starim, iznemoglim i bolesnim pa i osobama sa posebnim potrebama. Zahvajujući svom mirnom i prijateljskom karakteru, labradori se, uz nemačke ovčare, sve češće obučavaju i za vodiče slepih i slabovidih osoba, za asistente gluvim osobama.
Na primer, psi obučeni za pomoć gluvim i nagluvim osobama upozoravaju svog vlasnika na razne zvuke kao što su zvono na vratima, alarmi, plač bebe, provala lopova u stan i slično. Psi danas pomažu i brojnim hendikepiranim osobama; donese im određene i ispuštene ili na nekom mestu ostavljene predmete, pomažu im u svlačenju, oblačenju... Neki psi imaju čak sposobnost da predvide epileptički napad svog gospodara i da ga na tu opasnost blagovremeno upozore što je od presudne važnosti za takve osobe.
U svojoj knjizi o labradoru retiveru napisao sam i ovo:
- U mnogim bolnicama, rehabilitacionim ustanovama i staračkim domovima u svetu labradori su sve prisutniјi. Oni se čak koriste i za neke diјagnostičke svrhe, a pomažu i hendikepiranim i u sociјalizaciјi neprilagođenim osobama koje do tada, uglavnom, nisu imale kontakt sa psima. Kako se ovi psi koriste? Pre svega tako što labradori svojom mirnom i prijateljskom pojavom prenose svoju veliku pozitivnu energiju na obolele. Njihovo prisustvo i neposredni kontakt sa njima deluje na bolesne kao dodatna terapija i vraća im volju za životom. U tom druženju sa psom starije osobe i bolesni uspostavljaju vrlo poseban i svrsishodan kontakt koji, očigledno, deluje lekovito na njih. Zanimljivo je da su labradori koji se koriste u terapeutske svrhe prosečni psi kao i njihovi vlasnici koji, posle kratke obuke i osnovnih uputstava, dobrovoljno i besplatno dolaze u starčke domove i bolnice kako bi se bavili ovim veoma humanim radom.
Dakle, ako vam treba lični terapeud uzmite, samo za sebe - svog kućnog ljubimca.
.......
Agrobiznis magazin, broj 45, novembar 2014, strana 55
Natura Online (28.8.2016)