GLJIVE NAŠIH KRAJEVA

Rana livadarka

(Agrocybe praecox)

Ovo vrsta se često može naći od ranog proleća, ponekad i u jesen, po livadama i nasipima. Gljiva nije gastronomski posebno zanimljiva jer osim sitnog rasta nikada nije ni posebno masovna.

Tekst i fotografije: Vladimir Janjić, dipl. ing

Opis vrste

Šešir: širok 3-7 cm, u mladosti konveksan, kasnije otvoren, često tupo ispupčen. Prljavobeo ili žućkasto svetlo braon, po vlažnom vremenu može dobiti i smeđe oker nijanse, često vodnjikav po obodu, gladak i sjajan, pod starost može i da ispuca.

Listići: gusti, tanki, oko stručka zaokruženi, najpre bledi, kasnije sivo-smeđi do uljano smeđi. Boja spora je sivo smeđa.

Stručak: bled, tanak, vitak, valjkast, najpre pun, kasnije šupalj, na sebi ima slabi venčić.

Meso: nepromenjivo belo, mekano, razmerno debelo, ukus na početku prijatan, kasnije gorkast (mada ne uvek). Neki autori navode da miriše na brašno, međutim na primercima koje sam nalazio to nisam uočio; po mom iskustvu miris nije osobito izražen i može se definisati između gljiva i repe.

Vreme i mesto rasta

Kao što sam i u uvodu napisao, uglavnom je reč o prolećnoj vrsti koja se može naći i kasnije, u toku godine, sve do kasno u jesen po livadama, nasipima, travnjacima i sličnim supstratima.

Gljiva je jestiva ali je ne preporučujem jer nije osobito masovna niti posebno kvalitetna (gastronomski).

Mogućnost zamene

Zamena je moguća sa drugim gljivama iz roda Agrocybe koje su, uglavnom, nejestive, ali nema opasnih, tako da rizik zamene (posebno kada se ima u vidu da nije posebno interesantna vrsta) praktično ne postoji.

Natura Online (16.5.2016)