GLJIVE NAŠIH KRAJEVA

Vrbovača

(Lentinus tigrinus)

Imajući u vidu mesto i njen izgled, kao i vreme rasta, nemoguća je zamena sa "nevaljalim" vrstama. Vrbovača se može zameniti sa različitim vrstama bukovače ili drugim sličnim gljivama koje su sve jestive, mada različitog kvaliteta, ali svakako bezopasne. Ovo je jestiva vrsta, ali nije osobiti delikates...

Tekst i fotografija: Vladimir Janjić, dipl. ing

Osobine vrste

Šešir: od dva do 15 centimetara širok, povijen, sa levkastim udubljenjem iznad drške, na krem do oker podlozi vidljive su sitne čehice, gušće prema centru. Rub je talasast, povijen, često rascepljen. Na dodir je baršunast.

Listići: gusti, uski, silazeći po stručku, žuti do narandžasti, kod veoma mladih beličasti (prljavo beli, sa žućkastim prizvukom). Boja spora je prljavo bela.

Stručak: do pet centimetara visok, konusni, šupalj u sredini, pun žilav, prekriven ljuspicama. Meso stručka je vlaknasto i prilično tvrdo.

Meso: srazmerno tanko (jedan do dva cm), beličasto, prijatnog mirisa i ukusa koji nije osobito izražen. Miris i ukus zavise i od drveta na kome raste.

Stanište i vreme rasta

Panjevi belogorice, najčešće na vrbi i topoli i to od proleća do kasne jeseni (od aprila do novembra). Raste grupno u grmovima te se lako nakupi.

Mogućna zamena

Imajući u vidu mesto i izgled, kao i vreme rasta, nemoguća je zamena sa "nevaljalim" vrstama. Vrbovača se može zameniti sa različitim vrstama bukovače ili drugim sličnim gljivama koje su sve jestive (različitog kvaliteta, ali svakako bezopasne).

Upotrebljivost

Vrsta je jestiva, ali nije osobiti delikates, pa je možete slobodno prevideti, jer u isto vreme i na sličnom mestu možete naći mnogo kvalitetnije vrste.

Natura Online (14.5.2011)