četvrtak, januar 18, 2018

 

GLJIVE NAŠIH KRAJEVA

Gorki vrganj

(Boletus radicans)

gljiva beli gorcak 01

Još jedan od vrganja koji se zaobilazi ali ovog puta - sa punim pravom. Pojedini primerci (verovatno je reč o varijetetima) ove vrste su veoma gorki, a i oni koji su manje gorki dovoljno su nejestivi da se njima nećete otrovati, mada neki autori ovu vrstu smatraju otrovnom. Ubeđen sam da se sa ovom vrstom nećete otrovati, jedino vam može upropastiti jelo ukoliko je greškom uberete i pomešate sa drugim vrstama. Ipak, Gorki vrganj vredi ovom prilikom dobro upoznati…

Tekst i fotografije Vladimir Janjić, dipl. ing

Opis gljive

Šešir: 5-20 centimetara širok, poluloptast, kod starijih primeraka otvoren, za suva vremena baršunast a ljigav kada je vlažno i kišovito. Boja šešira je prljavo bela do boje bele kafe, a stariji primerci mogu dobiti i žućkastu nijansu, na pritisak poplavi.

Cevčice: slobodne (ne dotiču stručak), limunžute do žute. Na pritisak menjaju boju u plavu. Spore su maslinasto smeđe.

Stručak: od tri do devet centimetara visok i dva do sedam cm debeo, pun, trbušast, kod starijih može biti i batinast. Boja stručka je slična boji šešira.

Meso: debelo, belo do svetlo žuto, na vazduhu pri svežem preseku lagano poplavi. Vrlo retko ga napadaju crvi.

Miris nije izražen.

Ukus gorak do veoma gorak. Često je dovoljan jedan primerak ovog vrganja da zagorča pun lonac sa ostalim gljivama.

Stanište i vreme rasta

Hrast i bukva, na jugu Srbije je češći uz hrast. Raste leti i rano u jesen.

gljiva beli gorcak 02

Upotreba

Gorki vrganj je nejestiva gljiva.

Moguće zamene

Ovakvih boja i ovakvog ukusa nije ni jedna druga vrsta tako da se ne može zameniti sa drugim vrstama. Mada, treba obratiti pažnju na svetle vrganje, posebno kada menjaju boju mesa, jer vrlo lako može upasti u korpu neki gorki, koji će onda, bukvalno, zagorčati berbu.

…..

Natura Online (21.8.2016)

page counter