ponedeljak, septembar 25, 2017

NOVI BROJ U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANJU

Agrobiznis magazin broj 70, decembar 2016.

ABM 70 Page 01 nova

Poštovani čitaoci

Dođosmo i do kraja ove 2016. godine. Može se reći da je bila rodna, sa ne tako mnogo lepih sunčanih dana tokom leta kao što je to uobičajeno, ali zahvaljujući padavinama rod žitarica je više nego dobar. Sve to neće nam pomoći da sprečimo uvoz mleka, mesa – ni svinjskog ni pilećeg.

Za kraj godine hladan tuš za stočarstvo stigao
 je iz "Neoplante" koja posle više od 130 godina odustaje od farmske proizvodnje, kao i proizvodnje sirovog mesa. Kažu, posvetiće se
proizvodnji prerađevina. Ako se ima u vidu da
su prošle godine bili na samom vrhu po uvozu mesa, naročito onog smrznutog, nije teško zaključiti od čega će se te prerađevine proizvoditi. I tako se sunovrat stočarstva nastavlja nezadrživo, kao da sami to želimo. Izgleda da je neko smislio da i to malo što u ovoj zemlji vredi – a to su vredni poljoprivrednici – treba pustiti niz vodu, pa šta bude.

Kada je u pitanju naš časopis, ostaće zabeleženo da smo ove godine postali dostupni i čitaocima u Republici Srpskoj, Crnoj Gori, Makedoniji... Nastavljamo i u 2017. godini, gde god ljudi razumeju ono što se ovde piše, mi ćemo se truditi da nas bude više.

Od srca vam želimo da uživate u predstojećim zimskim danima, praznicima, domaćim specijalitetima, slavama i običajima. Pročitajte koji red našeg časopisa, pišite šta biste voleli da za vas pripremamo i budite nam, pre svega, zdravi.

Dipl. inž. Goran Đaković glavni i odgovorni urednik

Nema dobrog domaćina bez Agrobiznis magazina

Iz sadržaja broja 70:

4. AKTUELNO

NEOPLANTA ZATVARA PROIZVODNJU MESA: OTKAZI ZAPOSLENIMA?

Umesto svežeg mesa i prerađevina, kako su do sada potrošači navikli, kupci „Neoplantinih” proizvoda od sada će moći da se snabdevaju isključivo prerađevinama. Uprkos direktnim pitanjima o tome kako će nadoknaditi potrebe za sirovinama iz „Neoplante” su izbegli odgovore na naša direktna pitanja: Šta će biti sa radnicima koji su do sada radili na ovim poslovima? Da li će neko dobiti otkaz, koliko ljudi? Odakle će nabavljati sirovine od Nove godine? Koliko smrznutog mesa su uvozili do sada i iz kojih zemalja? Koliko su do sada otkupljivali žive stoke i prerađivali? Koliko su do sada na tržište plasirali svežeg mesa? Kako će se ovo odraziti na tržište kao i koliki je njihov ukupni tržišni udeo u sirovom mesu, a koliki u prerađevinama?

Piše Goran Đaković

6. VOĆARSTVO

SAKUPLJANJE SEMENA ZA PROIZVODNJU PODLOGA I SADNICA VOĆAKA

Svaki veći, legitimni voćni rasadnik trebalo bi da poseduje matičnjak odabranih divljih i plemenitih voćnih stabala za proizvodnju semena. Pri podizanju matičnog zasada u proizvodnji semena mora se voditi računa o tome da se koriste odabrani tipovi pojedinih voćaka koji su dobro selektovani i unapred praćeni više godina.

Piše Branko Tanasković

8. ORGANSKA POLJOPRIVREDA

MOŽEMO BITI VEĆI PROIZVOĐAČI ORGANSKIH PROIZVODA NEGO ŠTO JESMO

U organskoj proizvodnji u Srbiji najzastupljenije su žitarice, potom voće i industrijsko bilje, a najmanje povrće koje se uglavnom proizvodi u manjim gazdinstvima.

10. ZAŠTITA BILJA U ORGANSKOJ PROIZVODNJI

BILJKE POGODNE ZA SPRAVLJANJE BIO-PREPARATA

Piše Mr Piljo Dakić

13. DOGAĐAJI

NAGRAĐENI PROJEKTI ORGANSKE PROIZVODNJE 


Ove godine, NLB Organic konkurs slavi petogodišnjicu. "Drago mi je što mogu da kažem da interesovanje organskih proizvođača za učešće u konkursu raste i da je ove godine na adresu NLB Banke pristigao rekordan broj od 56 projekata", rekao je Branko Greganović, predsednik Izvršnog odbora NLB Banke Beograd na svečanom uručenju nagrada.  

A. M.

14. STOČARSTVO

EKSTENZIVNI NAČIN DRŽANJA KOKA NOSILJA 


Jaja kokošaka
koje se drže na ekstenzivan način prodaju se na tržištu po znatno većoj ceni nego jaja koka koje se drže u kavezima.

Piše Predrag Perić

15.  STOČARSTVO

NUBIJSKA KOZA - I ZA MLEKO I ZA MESO 


Nubijska koza pripada grupi mlečnih rasa koza. Poreklo vodi iz Nubije, Etiopije, a uzgaja se uglavnom u Egiptu, Etiopiji i Južnoj Africi. Nubijska rasa je u velikom broju zastupljena u zemljama Zapadne Evrope.

Piše A. M.

16. PČELARSTVO

NE DOZVOLITE DA PČELINJE ZAJEDNICE UMRU OD GLADI 


Gledajući sa pčelarske strane, ništa jednostavnije nego sačekati i ispratiti decembar. I bilo bi to tako, da ova godina nije bila jedna od najslabijih godina kad je reč o unosu nektara, a u nekim delovima potrošnja je čak bila veća od unosa, te su pčelari morali da vrše prihranu, a da se bele cvetovi bagrema.

Piše Slobodan Jevtić 

18. IZ UGLA VETERINARA

AMERIČKA KUGA PČELINJEG LEGLA


Američka kuga pčelinjeg legla je vrlo zarazna bolest zatvorenog legla koja se pojavljuje na jakim pčelinjim zajednicama za razliku od svih drugih pčelinjih bolesti koje se pojavljuju na slabim pčelinjim zajednicama. Bolest se javlja od proleća do jeseni odnosno kada ima poklopljenog legla u pčelinjoj zajednici.

Spec. vet. med. dr Snežana Milosavljević 

20. POVRTARSTVO

VERTIKALNO GAJENJE LUBENICE U KONTEJNERIMA

Oslonac treba da bude minimum 1,20 cm dužine i dovoljno stabilan da bi mogao da izdrži težinu lubenice.

Piše Ivana Trifković 

22. MLADI POLJOPRIVREDNIK

MANEKEN REKORDER

Miloš Margan mladi poljoprivrednik, rekorder u proizvodnji šećerne repe, diplomirao je na Poljoprivrednom fakultetu, a u slobodno vreme bavi se manekenstvom.

Piše Goran Đaković 

23. ZAVOD ZA INTELEKTUALNU SVOJINU PROSLAVIO 96 GODINA POSTOJANJA

OBAVEZA 
DA USKLADIMO PROPISE SA EVROPSKIM

U Klubu poslanika u Beogradu, Zavod za intelektualnu svojinu proslavio je godišnjicu postojanja. Govorilo se o značaju patenata i istoriji patentiranja, a najboljim domaćim inovatorima uručene su godišnje nagrade Svetske organizacije za intelektualnu svojinu. Iz resornog ministarstva pozivaju istraživače da zaštite svoj rad, zato što se to kod nas ne radi u dovoljnom meri: Malo je 200 patenata godišnje.

Piše Svetlana Kovačević  

24. INTESA FARMER  

RENATA NAĐ: OD POLJOPRIVREDE MOŽE LEPO DA SE ŽIVI

Među najboljim farmerima Srbije u 2016. godini, na konkursu Intesa Farmer, u kategoriji povrtara je i Renata Nađ.

Piše Goran Đaković

25. INTESA FARMER  

PORODICA JANUŠKO: TREĆI PO PROIZVODNJI MLEKA U SEVERNOBAČKOM OKRUGU

Porodica Januško, iz Novog Orahova, koja ima registrovanu farmu za mlekarstvo od 1998. godine, poseduje 121 muznu kravu holštajn frizijske rase, za visoku količinu mleka, i 30 steonih junica. Obrađuje 67,88 ha zemlje. U njihovom vlasništvu je 18 ha zemlje, a 60 ha uzimaju u zakup. Ratarska proizvodnja je namenjena ishrani stoke. Nagradu je u ime svoje porodice primila Maja Januško.

Piše A. M.

26. DOGAĐAJI: SA JESENJEG SAJMA U BANJA LUCI

DŽEZVA ZA 8.000 KAFA

Na Jesenjem sajmu u Banjaluci, na 130 štandova, okupilo se oko 300 učesnika iz oblasti lova, ribolova, ekologije, sporta, turizma, ugostiteljstva, poljoprivrede i prehrambene industrije.

Piše Svetlana Kovačević 

29. VINOGRADARSTVO 

OBNOVITE STABLA REZIDBOM

Zimske temperature, već od 15–20°C ispod nule, mogu dovesti do izmrzavanja delova lastara, okaca, pojedinih tkiva.

Piše Branislav Radovanović 

30-31. NLB BANKA - KALENDAR ZA 2017.

SVE JE U TVOJIM RUKAMA...

32. KAKO TO DRUGI RADE

Ušteda u utrošku energije

SUŠARE KOJE KORISTE INFRACRVENE ZRAKE


Ove godine, od januara do septembra, iz Srbije je izvezeno voća i povrća za 609 miliona dolara, a ta je roba u ukupnom srpskom izvozu učestvoala sa 5,5 odsto.

Piše Slađana Gluščević  

34. SELO MOJE LEPŠE OD PARIZA: IVAN VESELIĆ IZ BELOŠEVCA

POLJOPRIVREDA U SRCU


Poljoprivreda je način života i jedini izvor sigurnosti za porodicu Veselić iz Beloševca, u okolini Valjeva. Kao i druge male poljoprivrednike u ruralnim delovima Srbije, muče ih mnogi problemi, ali uprkos njima, 23-godišnji Ivan Veselić, otac dvoje dece, u potpunosti se okrenuo selu.

Piše Snežana Birčanin 

35. KRIVA REKA

NEODOLJIVI UKUS KRIVOREČKIH MALINA

Selo dobrih domaćina, kojih je iz godine u godinu sve manje. U sećanjima meštana ovog sela, ucrtan je 12. oktobar 1942. godine kao dan kada je izvršen nezapamćeni masakr. Dan kada je prepolovljen broj stanovnika i kada su preživeli samo oni koji su bili na berbi grožđa u Župi. Četiri godine nije se čuo dečiji plač. Taman kada je počeo oporavak sela, i kada su mladi počeli da se rađaju, došle su godine kada se masovno odlazilo sa sela, u potrazi za boljim životom. Mnogi su smatrali da ovo planinsko selo na 1.300 metara nadmorske visine, ne može da im pruži ono najosnovnije.

Piše Slaviša Stojković 

36. AGRARNI BUDŽET ZA 2017.

STOČARSTVO I INVESTICIJE U FOKUSU

Budžet Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine za 2017. godinu iznosiće 43,778 milijardi dinara, što je, u odnosu na ovogodišnji, povećanje od 8,11 odsto, odnosno za 3,284 milijarde dinara, rekao je ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine Branislav Nedimović na konferenciji za novinare u Vladi Republike Srbije.

Piše Goran Đaković 

37. NOVO DIGITALNO IZDANJE AGROBIZNIS MAGAZINA

PČELARSKI PODSETNIK

Priručnik za sve pčelare, format A4, 174 strana. 

38. DOGAĐAJI

Sa 11. Sajma etno-hrane i pića

CARSTVO SPECIJALITETA

Najveća regionalna smotra proizvođača tradicionalnih prehrambenih proizvoda – 11. Sajam etno-hrane i pića, održan je krajem novembra na beogradskom sajmu. Pokrovitelji manifestacije su Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine Republike Srbije i Grad Beograd.

Piše Svetlana Kovačević

40.  HORTIKULTURA

BILJKA ZA PRAZNIKE – BOŽIĆNA ZVEZDA


Božićna zvezda je poreklom iz Meksika. Nalazi se u divljini u listopadnim tropskim šumama na umerenim visinama, od južne Sinaloe, preko čitave pacifičke obale Meksika do Čiapasa i Gvatemale. Takođe se nalaze u unutrašnjosti u vrelim, sezonski suvim šumama Gerera, Oaksake i Čiapasa. Prijavljeno je da ova biljka raste u divljini u Nikaragvi i Kostariki, ali to tek treba da se potvrdi.

Piše Svetlana Kovačević  

42. ZADRUGARSKE STRANE

U SRBIJI JE POTREBNO VIŠE PODSTICAJA ZA ZADRUGARSTVO

Zadrugarstvo u svetu ima izuzetno značajnu ulogu, koju su prepoznali Svetska trgovinska organizacija i Evropska unija, koje su u obavezujućoj pravnoj formi svojim članicama naložile da mere koje donose s ciljem razvoja poljoprivrede budu donete na takav način da se određeni deo sredstava usmeri na razvoj zadrugarstva.

Piše Goran Đaković  

44. DOGAĐAJI: SA FORUMA
 O VOĆU I POVRĆU

PRONAĆI MESTO NA NEKIM NOVIM TRŽIŠTIMA


Fruitnet Forum South-East Europe, održan 29. i 30. novembra 2016. godine u Beogradu, okupio je vodeće kompanije i proizvođače u oblasti industrije svežeg voća i povrća koji su kroz diskusiju i uspostavljanje poslovnih kontakata promovisali interesovanje, investicije i inovacije u novim i rastućim oblastima poslovanja u polju svežih proizvoda. Cilj Foruma je da otkrije gde leži potražnja, u regionu a i šire, i kako je najbolje da se stvore poslovni modeli.

Piše Svetlana Kovačević

46. LEKOVITO BILJE

Na šezdesetom kilometru od Rima

EKSTRADEVIČANSKO MASLINOVO ULJE


Svaka zemlja ima svoj prepoznatljivi pečat na svetskoj sceni, svoj ponos na trpezi i ako ima savršeno razrađenu politiku upravljanja tim blagom – srećna je. Italija ima toliko brendova da se ne mogu svesti pod jedan naslov, ali je među prvima svakako maslinovo ulje. I to ne bilo kakvo već ekstradevičansko maslinovo ulje (olio extravergine di oliva).

Piše Milica Ostojić

48. BRANA ROVNI

OKOLINA POGODNA ZA ORGANSKU POLJOPRIVREDU

Na reci Jablanici, 15 km uzvodno od Valjeva, između sela Stuba, na desnoj obali, i Rovni, na levoj, izgrađena je brana kojom će se formirati akumulacija „Stubo-Rovni” zapremine oko 50 miliona kubnih metara. Akumulacija se formira u dolinama reka Jablanice i Sušice. Zbog svog položaja, sela Stubo i Rovni imaju ozbiljne probleme u snabdevanju vodom za piće. Izgradnjom brane i akumulacije „Stubo-Rovni” i postrojenja za prečišćavanje vode za piće ti problemi će biti rešeni.

Piše Goran Đaković 

50. SAVETI NUTRICIONISTE

CRNA ILI MLEČNA ČOKOLADA


Kardiolozi preporučuju umereno konzumiranje crne čokolade kao preventivu od raznih srčanih oboljenja. Sadrži daleko više antioksidanasa nego zeleni čaj i crno vino.

Piše Ana Todorović, nutricionista 

51. TRADICIJA

BLIŽI SE BOŽIĆ

Svaka kuća treba da ima položajnika

Počele su slave, bliže nam se Nova godina i Božić. Kako se u našem narodu obično kaže „sto sela sto običaja“. Neki proslavljaju ovako, neki onako, ali ipak postoji neka pravila i verovanje zajedničko za sve.

Piše Svetlana Kovačević

52. KAKO SE PRAVI

VASKO JORDANOV PRAVI ČUDNE SVIRALJKE

Od malena je, kako ističe, voleo etno-muziku, a tradicionalne instrumente počeo je, zajedno sa bratom, da svira kod gajdadžije Pece Atanasovskog…

Piše Svetlana Kovačević

53. VESTI IZ SRBIJE

- AVIOLINIJA NIŠ-ISTANBUL ZA PREVOZ POLJOPRIVREDNIH PROIZVODA

- SREDSTVA 
ZA 176 POLJOPRIVREDNIKA

- EVROPSKA UNIJA I VLADA ŠVAJCARSKE PODRŽAĆE PET PROJEKATA

Pripremila Svetlana Kovačević

54. SAVETI

- KAKO PRAVILNO RUKOVATI OPREMOM ZA MUŽU KRAVA

- ZAŠTO TREBA HLADITI MLEKO

- KAKO ZAŠTITITI MLADA STABLA OD IZMRZAVANJA

- KOJE SU NAJBOLJE STONE SORTE ŠLJIVE

Pripremila Svetlana Kovačević

56. TRADICIJA

MANASTIR KOPORIN: MOLITVA ZA POROD

U manastiru Koporinu skrivenom u pitomoj dolini nedaleko od Velike Plane, svakog 1. avgusta održava se crkveno narodna proslava posvećena despotu Stefanu Lazareviću i njegovoj majci Milici, ženi kneza Lazara. U ovom manastiru, gde je hodao svetitelj, mnogi traže lek za svoje boljke ili moralno okrepljenje. Ovo je jedno od mesta gde se uzdižu duhovni mostovi koji spajaju sadašnjost sa slavnom prošlošću gde svakoga prožima istovetno duboko osećanje pobožnosti i zajedništva i gde bezazlena srca ispunjena verom mogu očekivati čudesna događanja.

Piše Goran Đaković

57. KUĆNI LJUBIMCI

Obuka lovačkih pasa

PTIČARI

U nekoliko nastavaka govorićemo o obuci i ispitima lovačkih pasa. U čemu je razlika između engleskih i kontinentalnih ptičara i šta se sve ocenjuje na ispitu urođenih osobina za ptičare?

Piše Dušan Marinović

58. KUVAMO S LJUBAVLJU

PEČENA RIBA U TESTU

Božićni post traje 40 dana, a za Badnji dan posti se na vodi. Ako iz zdravstvenih razloga ne možete da se pridržavate svih pravila, a želeli biste da postite, potrebno je da se posavetujete sa svojim sveštenikom ili duhovnikom, kako biste utvrdili koja vrsta posta je najbolja za vas. Ovo se, uglavnom, odnosi na trudnice i dojilje, decu, stare i bolesne.

Piše Svetlana Kovačević

page counter