ponedeljak, septembar 25, 2017

ŠTAMPANO I DIGITALNO IZDANJE

Agrobiznis magazin, Septembar 2016, Godina VI, Broj 67

ABM 67 Page 01

Početak jeseni će, po svemu sudeći, biti kao što nam je i leto prošlo - red kiše, red sunca. Teško za organizam, ali ne i za ratarske kulture kojima, očigledno, prija. Ako nije rodilo odlično, a onda je bar i prosečno.

U međuvremenu, Srbija je dobila još jednog ministra poljoprivrede koji, kao ni njegovi prethodnici, nije štedeo reči za velika obećanja, poput onih koje slušamo više od decenije: da će otvoriti nezavisnu laboratoriju za mleko u Batajnici, urediti sistem zakupa zemljišta i, naravno, analizirati stanje u poljoprivredi a potom doneti nove mere agrarne politike.

Dok se analize ne završe, nama ne preostaje
ništa drugo, nego da radimo i stvaramo, kao što smo to i do sada činili, a njih da zamolimo, ako već ne mogu da pomognu, da nam ne smetaju.

Novi Agrobiznis magazin nastavlja da vas informiše o razvoju ovčarstva, gde vas očekuju dobri saveti. Ne propustite ni savete kako da proizvodite organsku hranu, ali obratite pažnju na nesavesne proizvođače i trgovce. Ovih dana dosta se pričalo o manipulacijama na tržištu da li koristimo kvalitetno brašno, hoćemo li imati dovoljno šećera, ulja, mesa i drugih namirnica, neophodnih za svakodnevni život i rad.

Ipak, mora se priznati da na neki način oni koji rade i žive od poljoprivrede imaju jedan vid slobode, a učeni ljudi kažu: imati slobodu je zapravo raj.

Nema dobrog domaćina bez Agrobiznis magazina...

Piše dipl. inž. Goran Đaković, glavni i odgovorni urednik

Šta donosi novi 67. broj Agrobiznis magazina pogledajte u nastavku ovog teksta.

Iz sadržaja broja 67:

4. AKTUELNO

POGREŠNO DEKLARISANJE SOKOVA I PIVA

Poljoprivredna inspekcija odeljenja za vino, rakiju, alkoholna i bezalkoholna pića, u okviru svojih nadležnosti, a prema planu nadzora u julu i avgustu 2016. godine, proverila je bezbednost 41 osvežavajućeg bezalkoholnih pića i 30 piva na teritoriji Srbije. Kontrola je, pored ostalog, obuhvatila, ispunjenost uslova proizvodnje po tehničkim propisima i stručno lice odgovorno za proizvodnju.

A. M. 

6. AKTUELNO 

Kakvo brašno kupujemo?

DA LI JE PRAVO I ZDRAVO

Naš čitalac, koji je želeo da ostane anoniman, poslao nam je fotografije heljdinog brašna koje je kupio u STR "Žitorog" u Vrbasu. Po fotografijama koje vidite, možete i sami zaključiti da ovo nije heljdino brašno, a na kesi piše i to vidnim slovima "Brašno pravo i zdravo!"

Odgovor na pitanja ko kontroliše ove proizvode, ko im daje dozvolu za stavljanje u promet, kako se brašno deklariše - potražili smo od Ministarstva poljoprivrede. U daljem tekstu možete videti njihove odgovore. nama ostaje da verujemo da smo kupili ono što smo i tražili.

Nadamo se da će poljoprivredna inspekcija rešiti ovaj slučaj, ima ljudi koji redovno kupuju heljdino brašno jer imaju celijakiju: umesto da im pomogne, ako jedu ovakvo brašno, može samo da im odmogne.

A. M.  

8. VOĆARSTVO

BOROVNICA - ŠANSA ILI ZABLUDA

Proizvodnjom voća je lep i zahtevan posao koji donosi zaradu. Retke su voćne vrsta kod kojih se može zaraditi više od 20.000 €/ha. Borovnica je po mnogo čemu specifična biljka, veoma je zdrava i ima brojna lekovita svojstva. Traži specijalne klimatske i zemljišne uslove a pre svega mogućnost navodnjavanja, koji se moraju ostvariti da bi proizvodnja bila uspešna. Spada u visokoradne  kulture, što znači da traži puno ručnog ili manuelnog rada.

A. M.  

10. ORGANSKA POLJOPRIVREDA

Projekat je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja

ORGANSKA PROIZVODNJA GROŽĐA

Polazeći od saznanja da sve počinje u vinogradima - dobro vino se proizvodi u vinogradu, dorađuje i neguje u podrumu, u našoj zemlji je pogodan trenutak za zasnivanje zasada u vinogorjima gde se loza gaji u cilju proizvodnje biološki zdravog grožđa i vina. Model integralne proizvodnje poreklom je iz Švajcarske, u okviru njega je i održiva ili organska poljoprivreda. Integralna proizvodnja grožđa je ekonomična proizvodnja visokog kvaliteta, sa primenom ekološki pouzdanih metoda, sa minimalnim sporednim efektima u upotrebi agrohemije, zaštitom životne sredine i ljudskog zdravlja. Održiva organska poljoprivreda je sistem koji omogućuje vinogradarima ekonomsku opravdanost proizvodnje.

Piše Nebojša Hinić

12. ORGANSKA PROIZVODNJA

NAJZNAČAJNIJA ORGANSKA ĐUBRIVA

Organska materija u zemljištu je osnov zdravog zemljišta, što je i jedan od osnovnih ciljeva organske proizvodnje. Povećanje sadržaja organske materije u zemljištu ključni je preduslov organske proizvodnje jer organska materija u zemljištu predstavlja najvažniji izvor hranljivih materija za biljke.

Piše Snežana Ognjenović 

14. ORGANSKA POLJOPRIVREDA U SRBIJI

POVEĆAVAJU SE POVRŠINE ZA ORGANSKU PROIZVODNJU

Ukupne površine organske proizvodnje u Srbiji u 2015. godini bile su 15.298 hektara (uključujući livade i pašnjake, površine koje su organskog statusa i one u periodu konverzije).

A. M.

15. POVRTARSTVO

OGROMNA ZARADA OD ČERI PARAJZA

Ovih dana se dosta pričalo da li je čeri paradajz GMO. Pošto smo to elaborirali i shvatili da nije, treba podsetiti da se i danas na obroncima Anda mogu naći neke divlje forme paradajza koje podsećaju na današnje sorte čeri paradajza. Inače smatra se da je paradajz nastao na Andima, verovatno na podrucju današnjeg Perua. Ono što je interesantno je da je prvi u Evropi o paradajzu pisao italijan Pietro Andrea Mathiola, 1544. godine i u tom tekstu nazvao paradajz mala aurea - zlatna jabuka

Piše Goran Đaković

16. VOĆARSTVO

KRINA - ŠLJIVA OTPORNA NA MRAZ  I BOLESTI

Krina se odlikuje odličnom rodnošću, dobrim kvalitetom plodova i tolerantnošću na šarku šljive. Plodovi su svestrane upotrebne vrednosti. Odlikuje se i značajnom otpornošću prema prolećnim mrazevima. Jedna je od slađih sorti jer se šečer u proseku kreće oko 25 odsto. Ova sorta šljive stvorena je sedamdesetih godina u Institutu za voćarstvo u Čačku. Dobijena je ukrštanjem sorti Vangenhajmova (Wangenheims Frühzwetsche) i Italijanka (Italian Prune) 1977, a za sortu je priznata 2005. godine. Autori su dr Dobrivoje Ogašanović, dr Slobodan Milenković i dr Svetlana А. Paunović.

Piše Branislav Radovanović  

17. UKRASNA ŽIVINA

TULSKE GUSKE

Tulska guska potiče iz Francuske, iz grada Tuluze (Toulouse), gde se veoma marljivo odgajala i čuvala na toj teritoriji zbog teškog razmnožavanja: veoma je krupna i njena masa može premašiti 15 kilograma.

Piše Goran Đaković

18. PČELARSTVO

DODAVANJE SPARENE MATICE 

Pčelinjem društvu dodaju se sparene matice kada staru maticu treba zameniti mladom, u slučaju uginuća stare matice, u slučaju formiranja roja na neki od ranije navedenih načina, u zavisnosti koji način rojbe koristimo.

Piše Slobodan Jevtić  

19. STOČARSTVO

IZBOR OVNOVA ZA PRIPUST

Priprema ovnova za pripust mora trajati duže - bar dva meseca pre početka pripusta; ovnovi se moraju držati odvojeno od ovaca i dobro hraniti. Hrana za njih mora biti bogata belančevinama, mineralnim materijama (Ca, Fe) i vitaminima (A, D, E). To se postiže napasanjem na dobrim pašnjacima, prihranom u početku sa 250 g a sa početkom sezone parenja i do 1,3 kg koncentrata ali ne treba zaboraviti i da ovnovima tada treba davati i isklijali ječam i ovas (vitamin  E).

Piše Predrag Perić  

20. PČELARSTVO

ŠTA UČINITI KAD SE GRABEŽ POJAVI

Grabež, pojava koja se zapaža na pčelinjaku u vreme kada nema paše, nastaje pod uticajem nagona za skladištenjem što većih zaliha meda. Najčešći uzrok i povod za početak grabeži je nevešt i nepažljiv rad pčelara: ostavljanja previše otvorenih leta, ili njihovo prerano otvaranje, postojanje pukotina na podu zidovima i krovu košnice, držanje medišnih ili plodišnih satova napolje duže vreme u pčelinjaku, nepažljivo nalivanje sirupa u hranilice prilikom prihranjivanja, dugo držanje otvorenih gnezda prilikom pregleda u periodu bez paše.

Piše Slobodan Jevtić  

22. VINOGRADARSTVO

ODREDITE PRAVI TRENUTAK ZA BERBU GROŽĐA

Varljiva iskustvena metoda, po kojoj se momenat berbe utvrđuje "odoka", često dovodi do preuranjene berbe. U vreme berbe ne upotrebljavajte sredstva za zaštitu loze. To se posebno odnosi na zaprašivanje sumporom protiv pepelnice.

Piše Svetlana Kovačević  

23. ŽENE U AGROBIZNISU

OSIGURAJTE SVOJ TRUD

Udruženje novinara za poljoprivredu Agropress, uz podršku kompanije "Dunav osiguranje" održalo je u selu Stanina Reka kod Valjeva, šestu edukativnu radionicu "Žene u agrobiznisu", na kojoj su predstavljene brojne pogodnosti osiguranja za poljoprivrednike.

Piše Jugoslava Smiljković Stojanović

24. IZ UGLA VETERINARA

NAJČEŠĆE PARAZITNE BOLESTI OVACA

Preventivna zaštita obuhvata redovno tretiranje ovaca i jagnjadi odgovarajućim antihelminticima i vakcinama radi sprečavanja pojave određenih bolesti, ali i njihova širenja, održavanje dobrog zdravlja, priplodne kondicije, smanjenja utroška hrane za kilogram prirasta, brži rast i razvoj mladih životinja. Preventivna zaštita sprovodi se protiv parazitskih, zaraznih i drugih bolesti.

Piše porf. dr Dragana Crnomarković 

26. ZAŠTITA BILJA

PRIPREMA SKLADIŠTA I ZAŠTITA USKLADIŠTENIH PROIZVODA

Skladišni insekti predstavljaju najznačajnije štetne organizme na uskladištenom žitu (pšenica, kukuruz, ječam itd.) i proizvodima od žita (brašno, prekrupa itd.). Gubici koje prouzrokuju u razvijenim zemljama kreću se do 10%, dok u zemljama u razvoju prelaze i 25 procenata. Osim što prouzrokuju gubitke u masi, oni narušavaju i kvalitet žita i proizvoda od žita, što negativno utiče na tržišnu vrednost robe, a često takvi proizvodi nisu za upotrebu ni kao ljudska hrana, a ni za ishranu domaćih životinja.

Piše mr Piljo Dakić  

28. SELO MOJE LEPŠE OD PARIZA

U Goloj Glavi

POLKA I POLANA OTERALE ŠARULJU

Gola Glava je selo dvadesetak kilometara udaljeno od Valjeva, razbijenog, starovlaškog tipa, u kojima nema zaselaka, osim pojedinih izuzetaka, kao u selima gornjih valjevskih oblasti.

U Vukovim haračkim tefterima kao zaseoci pominju se Koren u Družetiću i Jautana u Goloj Glavi, ali nisu bili zaseoci ni onda ni danas, jer ih tim imenom niko od meštana ne zove. Vrhovi u Skeli, Staro Vrelo u Vrelu, Pljoštara u Drenu - kad bi se njihova imanja izdvojila od ostalog sela, mogli bi se nazvati zaseocima, a vremenom i selima.

Piše Dejan Davidović  

30. STOČARSTVO

ROMANOVSKA OVCA - ŠIRI SE I NA SRPSKIM PAŠNJACIMA

Poslednjih godina na domaćem i inostranom tržištu vlada veliko interesovanje za romanovsku rasu ovaca. Agrobiznis magazin je pisao o ovoj rasi ovaca. Posle objavljenog članka, zavladalo je veliko interesovanje naših čitalaca. Pokušali smo malo više da saznamo od našeg ranijeg sagovornika Vladimira Dobrašinovića iz Lelića, uzgajivača ove rase ovaca. Na osnovu onoga što smo čuli od njega, romanovska ovca s pravom nosi epitet "carska".

Piše Svetlana Kovačević  

32. STOČARSTVO

Porodica Trajilović iz Planinice kod Kladova

OPORAVAK OD POPLAVE

Daleko na brdu iznad Kladova, u zaseoku Planinica, u kojem ima oko 50 stanovnika u dvadesetak, uglavnom staračkih i razuđenih domaćinstava, živi skromna i vredna porodica Trajilović. Njihov život, u ovom udaljenom zaseoku, predstavlja konstantnu borbu, ali se Trajilovići trude da sve stignu i postignu i raduju se kada vide napredak na svom imanju - poput nedavnog uvećanja stada ovaca zahvaljujući donaciji Evropske unije i FAO. Svaki, makar i mali korak napred, porodici pruža novu nadu u budućnost.

Izvor: FAO 

33. VOĆARSTVO

ZNAČAJ HEMIJSKE ANALIZE LISTOVA KOD VOĆAKA

Upoređivanjem podataka dobijenih folijarnom analizom sa standardnim vrednostima dobi-jamo podatak o stanju ishrane voćaka i potrebama za hranljivim elementima, čime se mogu korigovati norme đubriva utvrđene kontrolom plodnosti zemljišta.

Piše Radmila Koprivica

34. TRADICIJA

U Sukovu kod  Pirota

PIROTSKI KAČKAVALJ
IZ MANASTIRA SUKOVO

Nedaleko od Pirota, na 18 kilometru, nalazi se manastir Sukovo, nastao u jedanaestom veku, koji danas predstavlja spomenik kulture od velikog značaja. Manastirska crkva posvećena je uspenju presvete Bogorodice.

Piše Goran Đaković  

36. HORTIKULTURA

BAŠTA IZ SNOVA

Svakom lepom dvorištu poseban utisak daje živa ograda na rubovima placeva. Ako ste u nedoumici da li između sebe i komšije da postavite betonsku ili žičanu ogradu, umesto žive ograde, naš savet je da još jednom razmislite i da prednost date živoj ogradi. Kako ćete živu ogradu napraviti, zavisi od vas, odnosno od toga koliko imate strpljenja i da li želite da ograda bude listopadna ili zimzelena. Takođe, izbor vrsta zavisi od toga da li želite da ograda bude zaštitna ili dekorativna.

Piše Goran Đaković  

38. VESTI IZ SRBIJE

VICTORIA GROUP MEĐU PETNAEST NAJVEĆIH IZVOZNIKA SRBIJE

Odlične prodajne rezultate kompanije Victoria Group na inostranom tržištu potvrđuje i njeno mesto među petnaest najvećih izvoznika Srbije. Ministarstvo finansija Republike Srbije objavilo je ovu listu za period januar–jun 2016. godine, prema podacima Uprave carina.

ROD VOĆA ISPOD PROSEKA

Kada se podvuče crta na rod voća u prvih šest meseci, stručnjaci kažu, a prenosi RTS, da je godina ispod proseka i da je rodilo manje za 10 do 40 odsto. To je dovodilo i do velikih oscilacija cena. I pored toga, u prvoj polovini godine izvezli smo oko 270.000 tona svežeg i smrznutog voća, za 40 odsto više nego lane.

ZANIMLJIVOSTI: DOBAR ROD I KOD ĐAKOVIĆA

Pripremila Svetlana Kovačević

40. CVEĆARSTVO

LEPE KATE

Jesenje lepe kate su poslednji cvetovi u višegodišnjim vrtovima, pokazujući jarke boje jeseni sa nijansama roze, ljubičaste, plave i bele. One su takođe poslednji izvor hrane za pčele i leptire. Baštovanima daje dve koristi: prelepe cvetove i nalet atraktivnog divljeg života.

Piše Nebojša Hinić  

42. ZADRUGARSKE STRANE

Programski razvoj lokalnih samouprava

ŠANSA I ZA RAZVOJ ZEMLJORADNIČKIH ZADRUGA

Poljoprivreda se u velikom broju lokalnih samouprava razvija stihijski, jer nema urađenih osnovnih dokumenata strategije razvoja i programa razvoja poljoprivrede. Posledica takvog stanja je povećanje neobrađenih poljoprivrednih površina, smanjenje broja goveda i ovaca, pražnjenja prostora, što sve utiče prvenstveno na smanjenje bruto društvenog proizvoda lokalnih samouprava. U lancu posledica je i pritisak na zapošljavanje u centrima lokalnih samouprava čija infrastruktura, najčešće, nije spremna da prihvati takve pritiske.

PIše Nikola Mihailović predsednik Zadružnog saveza Srbije

44. AGRARNI BUDŽET

RADNI STAŽ IDE I SEZONSKIM RADNICIMA

Svake godine, tokom leta, mnogo radnika obavlja sezonske poslove, najčešće u poljoprivredi, ali i građevinarstvu, ugostiteljstvu... čime oni zarade preko potreban novac i popune kućni budžet. Poznajemo dosta ljudi u svom okruženju, neki su i fakultetski obrazovani, koji leti umesto na more ili planinu, idu u Arilje da beru maline. Priprema se zakon o sezonskim poslovima kojim će biti regulisano područje sezonskog rada, a uvođenjem vaučera biće zaštićena prava radnika i obezbeđeno poštovanje propisa.

A. M.

47. VESTI IZ SVETA

ŠAMPANJAC OSTAJE ŠAMPANJAC

Vinogradari i proizvođači vina u Šampanji, suočeni sa klimatskim promenama koje bi mogle da izmene prirodnu sredinu i podstaknu bolesti vinove loze, pokrenuli su program stvaranja novih sorti grožđa. Program je pokrenut kako bi se stvorile sorte otpornije na promene, s tim da se sačuvaju odlike šampanjca. U regionalnom strukovnom udruženju navode da će se to postići ukrštanjem sorti i ističu da se nikako neće koristiti genetski modifikovani organizmi.

Izvor http://www.euractiv.rs  

48. LEKOVITO BILJE

STRIŽUŠA UBLAŽAVA GRČEVE I BOLOVE

Karl Line, poznati švedski prirodnjak, istraživao je lekovita svojstva strižuše i pisao o njoj u svojim radovima. Svoju popularnost doživela je i u Francuskoj, gde su pevači pred nastup ili u pauzi između numera konzumirali napitak od strižuše.Strižušu (Sisymbrium officinale) u narodu zovu i divlja gorušica, ognjica i vrana nožica, a treba napomenuti da lekovita svojstva ima samo sveža biljka.

Piše Nebojša Hinić 

50. SAVETI NUTRICIONISTE

UTICAJ HRANE NA NERVNI SISTEM

Centralni nervni sistem predstavlja malu fabriku aktivnu 24 sata koja je i najveći potrošač kiseonika. Kako bi ostvario svoj pun kapacitet vrlo je važno na koji se način hranimo.

Piše Ana Todorović

52. KAKO SE PRAVE

OGLEDALA ZA DAME

Ulazak u enterijer je od početaka kulture modernizma krio i suočenje s pradavnim impulsima. Soba ili hodnik, odmorište ili naslon, stolica ili ormani bili su delovi unutarnjeg zadovoljenja. Funkcionalna veličina ljudske figure veličine i poslova odavala je, pokatkad, i sudar s demonima podsvesti. Od kada je moderna kultura dovršena, to snalazi i nova iznenađenja. Labava i rizična, naoko hazarderski postavljena drvena uporišta koja Predrag Ložaić kreira nisu tek još jedna verzija skulptorskog nameštaja.

PIše Nikola Šuica

54. SAVETI

PRAŠAK ZA PECIVO - ODLIČAN SAVEZNIK PROTIV ŠTETOČINA

PROIZVODNJA SAĆA

ISHRANA TELADI

KAD KUPUJETE VOĆKU

KAKO POSADITI

KADA TREBA OBAVITI ZIMSKO PRSKANJE

PRIPREMANJE ILOVAČE ZA SADNJU

Pripremila Svetlana Kovačević  

56. DOGAĐAJI

Sa 11. sajma šljiva u Osečini

NAJVEĆI IZVOZNIK SUVIH ŠLJIVA U SRBIJI

"Kraljica voća" proslavila je Osečinu i svrstala ovu opštinu u lidera po proizvodnji suve šljive. Da je tako potvrđuje i podatak da u ovdašnjim selima, u kojima ima oko milion stabala šljive na 2.350 ha, ovo voće proizvodi više od 2.700 domaćinstava. Ovogodišnji sajam u Osečini okupio je oko 200 izlagača iz Srbije i zemalja regiona, proizvođača rakije, mehnizacije i opreme za šljivarstvo.

Piše Dejan Davidović

57. KUĆNI LJUBIMCI

DA LI JE VAŠA MAČKA SKOTNA

Već posle treće nedelje od parenja možemo primetiti neznatno uvećanje stomaka mačke, kada i njene bradavice postaju ispupčenije i crvenije. To bi mogao da bude prvi, ali ne i potpuno pouzdan, znak da ćemo u kući uskoro imati slatke prinove...

Piše Dušan Marinović  

58. KUVAMO S LJUBAVLJU

ĐUVEČ ZA ZIMU

Koje su nam namirnice potrebne i kako da spremimo ovo poznato i ukusno jelo  

Piše Svetlana Kovačević

.....

Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Štampano izdanje: 180 RSD

Digitalno izdanje:   145 RSD

.....

Agrobiznis magazin je dosupan u štampanom i digitalnom izdanju. Ovaj i prethodne brojeve možete naručiti preko sajta www.agrobiznis.rs ili na mejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

......

Natura Online (13.9.2016)

page counter