ponedeljak, septembar 25, 2017

AGROBIZNIS MAGAZIN RASPISAO KONKURS ZA RATARE REKORDERE

Budi i Ti rekorder

ABM 66 Page 01    Agrobiznis magazin 66 Konkurs Page 59  

Raspisali smo konkurs za ratare rekordere koji će biti proglašeni na godišnjici AGROPRESS-a. Ujedno vas obaveštavamo da je AGROBIZNIS magazin pokrenuo novi sajt www.agrobiznis.rs kao i da od sada sva izdanja našeg najtiražnijeg časopisa o poljoprivredi i selu možete kupiti u Srbiji, Crnoj Gori i Republici Srpskoj. Uskoro AGROBIZNIS još dostupniji kako u Srbiji tako i regionu.

Piše: Goran Đaković, glavni i odgovorni urednik

Šta donosi novi 66. broj Agrobiznis Magazina pogledajte u nastavku ovog teksta.

Iz sadržaja Agrobiznis magazina broj 66:

4. AKTUELNO 

LACTALIS DOVODI POTROŠAČE MLEKA U ZABLUDU?

Agrobiznis magazinu su se obraćali potrošači s molbom da proverimo zašto je mleko kompanije DUKAT, koje su kupovali ili viđali na policama prodavnica, deklarisano različito od ostalih proizvoda te kompanije, kao i od proizvoda drugih kompanija. Tim povodom obratili smo se i nadležnim ministarstvima - Ministarstvu trgovine i telekomunikacija i Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine, kao i kompaniji LACTALIS GROUP koja je vlasnik SOMBOLEDA i DUKATA. Kako je moguće da dva Ministarstva imaju različito mišljenje, a da u Pravilniku jasno piše tako da i laik može da razume - ostaje da se vidi. Agrobiznis magazin je zatražio da ovaj slučaj pogleda i zaštitnik građana Saša Janković kao i Agencija za borbu protiv korupcije.

Oslanjajući se na pomenuti izveštaj Uprave za veterinu iz Lactalis Group su odbili da dalje komentarišu ovaj slučaj. Ko je u pravu, prosudite sami.

Piše Goran Đaković

6. INTERVJU SA SUZANOM PAUNOVIĆ, DIREKTORKOM KANCELARIJE ZA LJUDSKA I MANJINSKA PRAVA

VLADA SPREMNA DA REŠAVA PROBLEME ŽENA NA SELU

Glavni izazovi za Srbiju, kao i za većinu članica EU, jeste prevazilaženje tradicionalne podele na muška i ženska zanimanja i stvaranje radnih uslova koji su više prilagođeni porodičnom životu. 

8. DOGAĐAJ

DAN KUPINE U STAVAMA

Poslednja nedelja jula i ove godine bila je rezervisana za "Dan kupine", manifestaciju koja je devetu godinu zaredom održana na Stavama, nedaleko od Valjeva.

Piše Dejan Davidović

10. VOĆARSTVO

Pomažemo vam u podizanju zasada voćaka 

SORTE ŠLJIVE, VIŠNJE, TREŠNJE, KAJSIJE


Voćarstvo je jedna od retkih grana poljoprivrede gde je urađen veliki zaokret u uvođenju novih tehnologija i promeni strukture sortimenta, što je velika zasluga nauke, struke ali i proizvođača koji su prihvatili nove tehnologije. Sama činjenica da je voće jedno od najznačajnijih izvoznih proizvoda govori da bi ovoj grani trebalo posvetiti daleko veću pažnju.

Piše Svetlana Kovačević

12. STOČARSTVO

UZGOJ PATAKA


U našoj zemlji proizvodnja pač-jeg mesa je slična guščijem – oko 250 grama po stanovniku godišnje. Mi, jednostavno, nemamo naviku da jedemo meso ovih ži- votinja kao, recimo, Kinezi i ostali narodi Azije, kojima je meso patke na prvom mestu, a tek onda kokošje.

Piše Petar Perić

14. VETERINA

ŠTA SVE UTIČE NA BOLESTI PAPAKA GOVEDA


Unapređenje i osavremenjivanje govedarske proizvodnje zahteva drugačiji pristup i arhitektonskim rešenjima koja su u tesnoj sprezi sa držanjem i eksploatacijom životinja, bilo da se radi o uzgoju junadi za tov ili grlima za proizvodnju mleka. Preporuka za sve veće proizvođače mleka i mesa od goveda jeste da objekti za smeštaj životinja budu izgrađeni po principu slobodnog držanja.

Piše Ivanka Hadžić 

16. STOČARSTVO

Savet stručnjaka zlata vredan 

BEZ PODSTICAJA DRŽAVE NE BI SE ISPLATILO

Bili smo u gostima kod Rade i Todora Savina koji će uskoro i ozvaničiti svoju vezu, mi smo ih stavili pod isto prezime nadamo se da se ne ljute... Ali, naravno, nije to bio povod da ih posetimo već njihova zajednička sreća, koja se može osetiti u svakom trenutku dok razgovarate sa njima. To su krave, junice i telad!

Piše Goran Đaković 


18. PČELARSTVO

LAŽNE MATICE I MATICE TRUTUŠE

Matica trutuša nosi jedno jajašce pravilno na dno ćelije, a lažne matice po nekoliko jajašaca u jednu ćeliju.

Piše Slobodan Jevtić

20. PČELARSTVO

ZORAN TUMBAŠEVIĆ: OD PČELARSTVA MOŽE PRISTOJNO DA SE ŽIVI


Da bi počeli da se bavite pčelarstvom, potrebna su manja ulaganja nego u ratarstvu, povrtarstvu i stočarstvu – ističe Zoran Tumbašević, iz Majura kod Šapca, koji se pčelarstvom bavi već dvadeset godina. Ima 120 košnica i iz svake dobije 50 do 70 kilograma meda godišnje. Član je pčelarskog društva "Šabac".

Piše Svetlana Kovačević

21. PČELARSTVO

PRIMENA JODA U PČELARSTVU


Sve eventualne dobre i loše posledice primene joda u pčelarstvu snose sami pčelari koji ga upotrebljavaju, jer za sada nema zvaničnih naučnih preporuka po tom pitanju. Jod ipak preporučuju mnogi stručnjaci, a mnogi pčelari se hvale solidnim rezultatima koje postižu, među njima i Aleksandar Bikar.

Piše Aleksandar Bikar 

22. ORGANSKA POLJOPRIVREDA - PROJEKAT JE PODRŽALO MINISTARSTVO KULTURE I INFORMISANJA

Organska poljoprivreda za početnike 

TRAŽE NAM OSAM PUTA VIŠE NEGO ŠTO PROIZVEDEMO


Povodom velikog interesovanja malih poljoprivrednika za prelazak sa konvencionalne na organsku proizvodnju, donosimo vam važne informacije. Da bi se proizvodilo organski, neophodan je sertifikat za takvu proizvodnju. Da bi se taj sertifikat dobio, veoma je važno ispuniti sve zahteve obrade i sastava zemljišta, korišćenja pesticida, izolovanosti parcele od drugih parcela...

Piše Nebojša Hinić 

24. ORGANSKA PROIZVODNJA

PLODORED U ORGANSKOJ PROIZVODNJI


Ograničena primena đubriva i pesticida i potpuni izostanak sintetičko-hemijskih preparata za zaštitu, koji se koriste u konvencionalnoj proizvodnji, kao i potreba da se zemljište očuva i pospeši njegova plodnost doveli su do specifičnih izmena tehnologije gajenja u organskoj proizvodnji. Uz pravilan izbor sorti, za uspešnu biljnu organsku proizvodnju od posebnog značaja je primena sledećih agrotehničkih mera: združivanje useva, malčiranje, zelenišno đubrenje, navodnjavanje, gajenje međuuseva i ozimih pokrovnih useva i odgovarajući plodored. U ovom broju Agrobiznis magazina - o značaju plodoreda.

26. ORGANSKA POLJOPRIVREDA

EM tehnologija

ZDRAVA HRANA IZ BARANDE


Primena efektivnih mikroorganizama - EM-tehnologija - jedna je od najperspektivnijih pravaca razvoja proizvodnje u agraru XXI veka. Osnivač EM-tehnologije je japanski profesor, mikrobiolog Teruo Higa koji je stvorio složen kompleks korisnih bakterija i nazvao ga efektivnim mikroorganizmima (EM). Odatle i naziv ove tehnologije, koja u mnogim državama sveta danas predstavlja deo nacionalne politike. Godine 1998. ruski naučnik, doktor medicinskih nauka Pjotr Ajuševič Šabljin je na osnovu anabiotskih mikroorganizama bajkalskog ekosistema, stvorio domaći EM-preparat "Bajkal EM-1", koji je, po nekim svojim pokazateljima, čak i prevazišao japanski analog.

Piše Svetlana Kovačević 

28. SELO MOJE LEPŠE OD PARIZA

DOMAĆINSTVO MAKSIMOVIĆ 
IZ BRANKOVINE

Brankovina, selo na samo deset kilometara od Valjeva, poznato je po bogatom narodnom stvaralaštvu, istorijskim znamenitostima i kao mesto rođenja jedne od najvećih srpskih pesnikinja Desanke Maksimović. Pored znamenitosti Brankovina je poznata i po vrednim poljoprivrednim proizvođačima. Među najvećima je domaćinstvo Maksimović.

Piše Snežana Birčanin Đaković 

30. POVRTARSTVO

JESENJI PRAZILUK

Praziluk najbolje uspeva na zemljištima pH vrednosti 6–7, srednje teškim, sa bogatim sadržajem humusa. U plodoredu dolazi na prvo mesto (odlično reaguje na đubrenje stajnjakom). Najbolji predusevi su leguminoze i strna žita. Praziluk ne treba gajiti pre i posle biljaka iste familije (lukova). Jesenji praziluk kod nas najčešće se gaji nakon skidanja useva ranog povrća ili ječma i pšenice.

Dragan Mijušković

32. RURALNI RAZVOJ

NAJBOLJE IZ PRIRODE
 - GAZDINSTVO MOMČILOVIĆ

Žarko Momčilović, iz Slavkovca kod Crne Trave, odlučio je da ostane na selu i tu radi i stvara porodicu, i ako to u ovom delu Srbije nije nimalo lako. Čitav posao pokrenuo je ličnim sredstvima, bez ikakve pomoći države, kredita ili subvencija. Žarkova majka Jana zaslužna je za kvalitet proizvoda, počevši od branja plodova do proizvodnje. Otac Vukas zadužen je za branje i sortiranje plodova i pečenje rakije. Tu je i Marija, koja brine o marketingu. Gazdinstvo Momčilović će uskoro u svojoj ponudi imati i med, košnice su postavljene, a pčelice vredno rade. Proizvodi potiču iz Crne Trave, iz okoline Vlasinskog jezera, gde je priroda još netaknuta, nezagađena i bez prisustva industrije. Svi proizvodi su 100% prirodni, bez konzervansa i dodatka drugih aditiva.

Piše Svetlana Kovačević

34. ZAŠTITA BILJA

LEČENJE PARCELA OD RIZOMSKIH KOROVA – SUZBIJANJE KOROVA NA STRNJIŠTU


Skidanjem ozimih strnina pruža se mogućnost da se suzbiju rizomski korovi koji nisu uništeni u tekućoj vegetaciji. Sa ovim tretiranjem parcela smanjuje se potencijal korova za narednu vegetaciju. Za suzbijanje korova na strnjištu, umesto spaljivanja žetvenih ostataka koje često nanosi velike štete sa dugotrajnim posledicama, preporučuje se upotreba herbicida. Spaljivanjem žetvenih ostataka gube se značajne količine organske materije, zagađuje atmosfera, a takođe i uništavaju neki korisni mikroorganizmi u zemljištu. Ne treba zanemariti ni opasnost od izbijanja požara.

Piše mr Piljo Dakić

36.VINOGRADARSTVO

Vinarija Đorđe ponudila nove vinske note 

VINA IZ DEVOJAČKOG BUNARA


Devojački bunar je lepo i skrovito mesto na teritoriji opštine Alibunar, do kojeg se iz Beograda stiže preko Pančeva ili iz Vršca, ako skrenete levo u Vladimirovcu koji se nalazi na putu za Pančevo. Ovo mesto, poznato po brojnim vikendicama poznatih i manje poznatih, ime je, kažu, dobilo po legendi koja se vezuje za ime izletišta u samom mestu. Legenda kaže da su se, kada je bunar izgrađen, devojke vodonoše skupljale oko njega i odnosile vodu vrednim i umornim radnicima na bezvodnom pesku pa je po njima bunar i dobio ime, a onda i samo mesto.

Piše Goran Đaković 

39. VINOGRADARSTVO

PODRŠKA PKS VINARSTVU I VINOGRADARSTVU SRBIJE

Privredna komora Srbije nizom aktivnosti nastaviće da podržava razvoj vinarstva i vinogradarstva u Srbiji, kao i jačanje izvoznog potencijala i promociju domaćih vinarija na međunarodnom tržištu, rekao je Miroljub Aleksić, potpredsednik Privredne komore Srbije na 3. Festivalu šumadijskih vina u Topoli.

Izvor: PKS

40. ZAČINSKO BILJE

ORIGANO - PRIRODNI ANTIBIOTIK


Origano (Origanum vulgare) je važna kulinarska i lekovita biljka koja se koristi hiljadama godina, sa velikim brojem potencijalnih koristi od zdravstvenog značaja. Opšta vrsta Origanum je aromatična biljka, roda koja obuhvata majoran i origano. Ponekad se naziva divljim majoranom, blizak srodnik O. majorana poznat kao slatki majoran. Pripada porodici mente, Lamiaceae. Ime biljke potiče od grčke reči oros (planina) i ganos (sreća, radost). Poreklom je iz umerenih pojaseva zapadne i jugozapadne Evroazije i sa Mediterana.

Piše Darko Komazec 

41. LEKOVITO BILJE

ČIČAK – LIVADSKI ČISTAČ ORGANIZMA

Čičak (Arctium, lat. naziv izveden od grčke reči arctos /medved/, specifično ime lappa, izvedeno od reči, što znači “ugrabiti“, eng. burdock, iz porodice Asteraceae /bela rada, glavočika, porodica suncokreta/) spada u dvogodišnje zeljaste biljke. Poreklom je iz umerenih regiona starog sveta, od Skandinavije i Mediterana, Britanije, Rusije, Bliskog istoka, Kine sve do Japana. Naturalizovan je u SAD. Čičak se široko uzgaja u Istočnoj Evropi, a posebno u bivšoj Jugoslaviji, Poljskoj, Bugarskoj i Mađarskoj. Iako je korovska biljka ne treba je izbegavati.

Piše Darko Komazec

44. ZADRUGARSKE STRANE

USKLAĐIVANJE SA NOVIM ZAKONOM O ZADRUGAMA

Zakon o zadrugama usvojen je 29. decembra 2015, a stupio je na snagu 7. januara 2016. godine. Danom stupanja na snagu novog Zakona o zadrugama, postojeće za- druge i zadružni savezi nastavljaju da rade, na način i pod uslovima pod kojima su upisani u registar Agencije za privredne registre (APR). Postojeće zadruge i zadružni savezi dužni su da usklade svoju organizaciju, poslovanje i opšte akte s odredbama ovog zakona najkasnije u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Piše Nikola Mihailović,
 predsednik Zadružnog saveza Srbije

46. TRADICIJA I OBIČAJI

Sveta tajna jeleosvećenja 

U MANASTIR ILINJE PO OZDRAVLJENJE DUŠE I TELA


Arhimandrit Isaija, iguman Manastira Ilinje: "Mi se molimo, lekari leče, a Bog isceljuje." 

48. CVEĆARSTVO

PETLOVA KRESTA

Petlova kresta (Celosia L.; ime izvedeno od grčke reči keleos, ‘spaljen’; vatrena boja cveta podseća na plamen) pripada porodici Amaranthaceae, jednogodišnja je biljka, ima uspravno, grubo, pojedinačno ili razgranato stablo, visine od 50 do 150 cm. Listovi su naizmenični, u dužini kopljasti, dugi 4–14 cm, zeleni ili tamnocrveni. Imaju mekanu teksturu i obično su prekriveni sitnim dlačicama sa izraženom nervaturom.

Piše Darko Komazec 

50. DOKTOR U KUĆI

KALORIJSKI UNOS - UTICAJ NA PROCES REDUKCIJE TELESNE MASE

Vrlo je važno istaći da u procesu mršavljenja presudni značaj nema samo kalorijski unos na dnevnom nivou već je u njega uključena i fizička aktivnost kao neodvojivi deo ovog procesa, unos tečnosti i način na koji raspoređujemo kalorije unesene u toku dana.

Ana Todorović, nutricionista

52. ZDRAVLJE IZ PRIRODE

OSVEŽITE SE, SMRŠAJTE I OČISTITE ORGANIZAM


U toku vrelih letnjih dana sveži sokovi od voća i povrća mogu odlično da vas rashlade, a osim toga, neki od njih izbacuju iz organizma štetne toksine i ubrzavaju metabolizam.

Pripremila Svetlana Kovačević

54. SAVETI


• KOJIM TIPOM KOŠNICA PČELARITI

• ZA ŠTA SE KORISTI ŽEN ŠEN?

• KAKO SE ČUVAJU POLJOPRIVREDNE MAŠINE PREKO ZIME?

• KADA JE VREME ZA SETVU PAPRIKE

• KOJI SU DOBRI OPRAŠIVAČI ZA BADEM

• KAKO SE ĐUBRI VOĆNJAK U JESEN

• ŠTA TREBA URADITI PRE SADNJE LESKE

• KOJE JE NAJBOLJE ORGANSKO ĐUBRIVO

Pripremila Svetlana Kovačević 

56. KAKO SE PRAVI

ŽARDINJERA OD BIBER CREPA

Aleksandar Vasilić, iz Banatskog Karlovca, već desetak godina pravi žardinjere od starog biber crepa. Počeo je sa fasadom svoje kuće...

Piše Svetlana Kovačević

57. KUĆNI LJUBIMCI

KAKO PROCENITI NARAV ŠTENETA

Pri izboru svog šteneta, dok je još u leglu, često se pitamo kakvu će, kad odraste, imati narav, i kako će se ponašati kod nas prvih meseci…

Piše Dušan Marinović 

58. KUVAMO S LJUBAVLJU

SATARAŠ

Sataraš – bećar paprikaš, bećarac – mnogima je omiljeno jelo u letnjim danima. Postoji mnogo načina kako se pravi bećarac, ali osnovno su pečene paprike i paradajz.

Piše Svetlana Kovačević 

59. AKCIJA AGROBIZNIS MAGAZINA

BIRAMO RATARA REKORDERA ZA 2016. GODINU KATEGORIJE: PŠENICA, KUKURUZ, SUNCOKRET, ŠEĆERNA REPA I SOJA

BUDI I TI RATAR REKORDER

IMAŠ DOBAR PRINOS? MOŽEŠ TO DA DOKAŽEŠ?

PRIJAVI SE!

Rok za prijavljivanje 10. oktobar 2016. godine.

Jedno gazdinstvo, firma, udruženje ili klaster mogu prijaviti maksimalno tri kandidata u kategoriji.

PRIJAVE POŠALJITE na e-mail: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. 
ili adresu: Skerlićeva 24, 11000 Beograd, Agrobiznis magazin sa naznakom "ZA KONKURS".

Prijava treba da sadrži: broj gazdinstva, mesto, setvenu površinu, kulturu, sortu odnosno hibrid, prosečan prinos i kratak opis agrotehničkih mera koje su primenjene.

Dodatne informacije na telefon 011/4052-117

page counter