VOĆE NAŠIH KRAJEVA
Breskva i kajsija
Breskva je poreklom iz Kine i pominje se još 4.000 do 2.000 godina pre Hrista, ali i u našim krajevima je od davnina gajena po vinogradima. S druge strane, kultura kajsije počinje, prema nađenim fosilnim ostacima koštica, još pre 6.000 do 5.000 godina pre Hrista u Freganskoj dolini. Koliko je poznato Aleksandar Makedonski je prenosi iz Azije u Evropu, a u naše krajeve verovatno je doneta preko Grčke ili starog Rima...
Pripremio Toma Živkov
Breskva je poreklom iz Kine i, prema nekim podacima, pominje se još 4.000 do 2.000 godina pre Hrista. Međutim, i u našim krajevima je od davnina gajena po vinogradima.
Braća Živković iz Jugova, kažu stari spisi, još tridesetih godina preneli su iz Italije krupnoplodne američke sorte breskve.
Sveži plodovi breskve su odlična osvežavajuća hrana tokom velikih vrućina, a pojačavaju i izdržljivost našeg tela tokom umnog i fizičkog rada.
Breskva ima takvo svojstvo da pojačava rad krvotoka i gipkost mišića, pa i da usporava starenje.
Održavanje svežeg tena kože potpomažu plodovi belih bresaka, a plodovi onih žutih stimulišu regulisanje krvnog pritiska i izmenu mineralnih materija u krvi, stimulišu rad žlezda živčanog sistema i organa za varenje.
Plodovi bresaka sadrže šećer, kiseline, vitamine, enzime, pektine, mineralne materije, celulozu , aromu i druge korisne materije.
Kajsija
Kultura kajsije počinje, prema nađenim fosilnim ostacima koštica, još pre 6.000 do 5.000 godina pre Hrista u Freganskoj dolini.
Koliko je poznato Aleksandar Makedonski je prenosi iz Azije u Evropu, a u naše krajeve verovatno je doneta preko Grčke ili starog Rima.
Bez obzira na starosnu dob sveži plodovi kajsije, pogotovu leti, odlična su osvežavajuća hrana za ljude. Kasija utiče na uspostavljanje ravnoteže nekih mineralnih soli u našem krvotoku.
U plodovima kasija nalaze se bioaktivne materije koje popravljaju vid i sluh, ubrzavaju rast kod dece i povećavaju izdržljivost, a usporavaju ili sprečavaju astmu i sklerozu.
Kajsija je bogata šećerom, kiselinama, vitaminima, enzimima, pektinima, a sadrži i katenin mirisne i mineralne materije (kalijum, fosfor, kalcijum, gvožđe).
Natura broj 4 (jun 1996)
Natura Online (16.6.2009)